Проблем зла
From Wikipedia, the free encyclopedia
У филозофији религије, проблем зла садржи се у питању како објаснити зло ако постоји божанство које је свеблагонаклоно, свемогуће и свезнајуће (види теизам).[1][2]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7d/Atom_of_Atheism_%28lowres%29-Zanaq.png)
У питању је класични теолошки проблем за сваку монотеистичку религију која тврди да је све створио свемогући, свезнајући, свеправедни, свевидећи, свемоћан и бескрајно добри Бог. Проблем зла се акутно односи на монотеистичке религије као што су хришћанство, ислам и јудаизам који верују у монотеистичког Бога који је свемогућ, свевидећ, свеправедан, свезнајућ и свемоћан;[3][4]али питање „зашто зло постоји?“ такође је проучавано у религијама које нису теистичке или политеистичке, као што су будизам, хиндуизам и џаинизам.[5][6]
Проблем гласи: Како постојање свемогућег и бескрајно доброг Бога помирити с чињеницом постојања зла у свету?
„ | Бог или жели да укине зло а не може; или може али не жели; или пак нити може нити жели. Ако жели а не може, онда је немоћан. Ако може али не жели, онда је зао. Али ако Бог може и жели да укине зло, откуда онда зло у свету? | ” |
— Епикур |
Хјум сумира Епикурову верзију проблема на следећи начин: "Да ли је Бог жели да спречи зло, али није у стању? Тада није свемогућ. Да ли је у стању, али није вољан? Тада је злонамеран. Да ли је и способан и вољан? Одакле онда долази зло?"[7]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/David_Hume.jpg/640px-David_Hume.jpg)
Неки филозофи тврде да је истовремено постојање доброг Бога и зла логички непомирљиво или невероватно. Покушаји да се реши ово питање је основни проблем теодицеје. Неки одговори на ова питања укључују аргументе да слободна воља не може постојати без могућности зла, да људи не могу да разумеју Бога, да је патња потребна за духовни развој и да је зло последица палог света.
Једно решење проблема зла је да Бог није добар.
Постоје многе расправе о злу и везаним проблемима у другим филозофским пољима као што су секуларна етика[8][9][10] и еволуциона етика[11][12]. Међутим, проблем зла се уобичајено узима у теолошком контексту.[1][2]