![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Saturn%2527s_Rings_PIA03550.jpg/640px-Saturn%2527s_Rings_PIA03550.jpg&w=640&q=50)
Природни сателити Сатурна
списак на Викимедији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сатурнови природни сателити су бројни и разноврсни крећу се у распону од сићушних сателита мањих од 1 km до огромног Титана, који је већи од планете Меркур. Сатурн има 62 позната сателита, од којих 53 има имена, a само 13 имају пречник већи од 50 km. Седам Сатурнових сателита су довољно велики да би били елипсоидног облика, иако су само Титан и Реја тренутно у хидростатичкој равнотежи. Од посебног значајна међу Сатурновим сателитима су Титан, други по величини месец у Сунчевом систему, са атмосфером богатом азотом, налик Земљиној и пределима са угљоводоничним језерима и сувим речним долинама, и Енцелад који емитује млазеве гаса и прашине и могао би да садржи воду у течном стању под својим јужним полом.[1]
Двадесет четири Сатурнових месеца су регуларни сателити са орбитама које нису потпуно усаглашене се Сатурновом екваторијалном равни.[2] Овде спадају седам главних сателита, четири малих сателита постоји у тројанског орбити са већим сателитима, два међусобно ко-орбитална сателита и два сателита су пратиоци Сатурновог Ф прстена. Друга два позната сателита орбитирају унутар празнина Сатурнових прстена. Сателит Хиперион орбитира у резонанци са Титаном. Преостали регуларни сателити орбитирају у близини спољне ивице А прстена, у оквиру Г прстена и између великих сателита Мимас и Енцелад.
Преосталих сателити су неправилни сателити, чије су орбите су много даље од Сатурна и јако су нагнуте. Они највероватније представљају заробљене мале планете, или крхотине настале распадом таквих тела које су настале њиховим сударом. Највећи од неправилних сателита је Феба, девети сателит Сатурна откривен крајем 19. века.
Прецизан број Сатурнових сателита не може бити утврђен јер не постоји јасна граница између многобројних малих непознатих објеката који формирају Сатурновог прстен и већих објеката који су означени као сателити. До сада је откривено више од 150 веома малих објеката по шупљинама које стварају својим кретањем унутар прстена.[3]