![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Nagorno-Karabakh_War-sr.svg/langsr-640px-Nagorno-Karabakh_War-sr.svg.png&w=640&q=50)
Први рат за Нагорно-Карабах
ратни сукоб који је трајао 1988. до маја 1994. између Републике Азербејџан и већинских Јермена из Нагорно-Карабаха уз подршку Републике Јерменије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Први рат за Нагорно-Карабах је трајао од фебруара 1988. до маја 1994. између Републике Азербејџан и већинских Јермена из Нагорно-Карабаха уз подршку Републике Јерменије.
Први рат за Нагорно-Карабах | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Нагорнокарабашког сукоба и распада Совјетског Савеза | |||||||||
![]() | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
1988—1991. Нагорнокарабашка АО ![]() Јерменска револуционарна федерација[1][2] |
1988—1991.![]() Народни фронт Азербејџана ![]() | ||||||||
1991—1994. Помоћ у наоружању: |
1991—1994.
Подршка: Помоћ у наоружању: | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() | ||||||||
Јачина | |||||||||
20.000–30.000 (снаге НКР, укључујући 8.000 из Јерменије)[20] |
Укупно: 64.000 Турска: 350 официра и неколико хиљада добровољаца,[21] укључујући 200 Сивих вукова[12] Авганистански муџахедини: 1.000–3.000[22][23] Чеченски милитанти: 300[24] | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
Мртви: 5.856[25]–6.000[26] Рањени: 20.000[27] Нестали: 196[25] |
Мртви: 20.000–30.000[26][28][25] Рањени: 50.000[26] Нестали: 4.210[29] | ||||||||
Мртви цивили: 167—763 азербејџанских цивила убијених 1992. од стране снага НРК.[30] Потпун износ мртвих азербејџанских цивила је непознат и вјероватно је укључен у укупан број мртвих и/или несталих цивила Нестали цивили: 400 према нагорнокарабашкој државној комисије[29] 749 према азербејџанској државној комисији[29] Расељени цивили:
100.000 Азербејџанаца[31] из Азербејџана, Нагорно-Карабаха и пограничних области Јерменије |
На референдуму који је одржан у Нагорно-Карабаху већина гласача је гласала за припајање Јерменији, док су референдум бојкотовали Азери Нагорно-Карабаха. Како се распад Совјетског Савеза приближавао, почели су све насилнији сукоби између Јермена и Азера, што је довело до етничког чишћења са обе стране.[32][33]
Проглашење независности Азербејџана од Совјетског Савеза увело је овај регион у још већи конфликт.[34] Као што је Азербејџан прогласио независност од Совјетског Савеза, јерменска већина у Нагорно-Карабаху гласала је за отцепљење од Азербејџана и прогласила непризнату Републику Нагорно-Карабах.
Као резултат сукоба, расељено је чак 230.000 Јермена из Азербејџана и 800.000 Азера из Јерменије и Карабаха.[35][није у датим изворима] Руским посредовањем потписано је примирје у мају 1994. године.
Након завршетка рата, наредних година су вођени мировни преговори између Јерменије и Азербејџана уз посредовање Минске групе ОЕБС-а, али крајње мировно решење никада није постигнуто. Као последица тога, област Нагорно-Карабаха је наставила да представља предмет спора између две стране и у наредним деценијама, при чему је Република Арцах остала дефакто независна, али међународно непризната. Тензије су настављене, уз повремено избијање оружаних сукоба. Јерменске снаге су окупирале и држале под контролом око девет одсто територије Азербејџана ван простора енклаве, све до избијања новог великог рата у Нагорно-Карабаху 2020. године.