From Wikipedia, the free encyclopedia
Палата Мирабел (нем. Schloss Mirabell) је историјска грађевина у Салцбургу. Изграђена је почетком 17. века и заједно са вртовима као део Историјског центра града Салцбурга, је на Унесковој листи светске баштине.[1]
| Палата Мирабел | |
 | |
Информације | |
|---|---|
| Локација |  Аустрија Салцбург |
| Координате | 47.80621° С; 13.04256° И |
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1606. |
Компаније | |
| Архитекта | Јохан Лукас вон Хилдебрандт |
Палата је саграђена око 1606. године на обали реке Салцах, северно од средњовековних градских зидина, по налогу надбискупа Волфа Дитриха вон Раитенауа. Он је палату саградио за своју љубавницу Саломе Алт са којом је имао петнаесторо деце од којих је десеторо преживело.[2] Палата је названа Алтенау. Када је Раитенау ухапшен и смештен у дворац Хоенсалцбург 1612. године, његов наследник Маркус Ситикус вон Хохенемс протерао је Саломе Алт и њену породицу. Палати је дао садашње име Мирабел (од италијанског mirabile - дивно, и bella - лепа).[3]
Током Тридесетогодишњег рата (1620 - 1642), надбискуп Парис вон Лодрон је подигао нова утврђења и градске зидове и тек је од тада палата Мирабел и њени вртови постала део урбане области града Салцбуга. Лодрон је проширио паалату и вртове и за разлику од Маркуса Ситикуса, Парис Лодрон је живео у палати и у њој умро.[4]
Палата је обновљена у раскошном барокном стилу од 1721. до 1727. године, за време надбискупа Франца Антона вон Хараха према плановима које је осмислио архитекта Јохан Лукас вон Хилдебрандт.[5]
Садашњи неокласицистички изглед палате дао је Петер де Нобиле 1818. године, када је обновљена након великог пожара. Мермерна дворана и степениште су били поштеђени пламена. Степениште са анђелима дизајнирао је Лукас вон Хилдебрандт и једно је од највећих блага палате. Скулптуре у нишама ремек-дела чувеног Георга Рафаела Донера.[6]
Од 1810. до 1816. Салцбург је био под баварском влашћу, а палата Мирабел постала је резиденција баварског престолонаследника Лудвиг Аугуст од Вителсбаха. Овде је 1. јуна 1815. године рођен његов син, каснији грчки краљ Ото.[1]
Палата Мирабел је заједно са Капуцинербергом од 1866. године прешла у власништво града Салцбурга. Данас се у њему налазе градска управа и канцеларије градоначелника. До 2008. године овде је била смештена и градска библиотека.[3]
Мермерна дворана једна је од најпознатијих просторија палате Мирабел. То је правоугаона дворана на два спрата, украшена је мермером и позлаћеном штукатуром. Фреска на плафону, уништена је у пожару 1818. године. Срећом дворана, као и „анђеоско степениште” које води до ње је сачувано.[7]
Мермерна дворана, бивша балска сала надбискупа, данас се сматра једном од најлепших свадбених дворана на свету. У некадашњим временима, у овој дворани је у свирао Волфганг Амадеус Моцарт, а данас се осим за венчања користи и за конфернеције, доделе награда и разне цермеоније. Такође, у дворана се редовно одржавају концерте класичне музике.[8][9]
Вртови Мирабела (Mirabellgarten) су уређени за време надбискупа Јохана Ернста вон Туна од 1690. године по плановима архитекте Јохана Бернхарда Фишера вон Ерлаха.[10]До данас, ови вртови су једна од највећих туристичких атракција у Салцбурга. Чине их:
Вртови су постале доступне јавности средином 19. века за време цара Франца Јозефа.[2]
Неколико сцена из филма Моје песме, моји снови је снимљеном овде. Марија вон Трап и деца певају песму До-Ре-Ми, док играју око Фонтане и користе степенице као музичку лествицу.[5]
.jpg)
.jpg)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
