![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e9/General_Pavle_Juri%25C5%25A1i%25C4%2587_%25C5%25A0turm.jpg/640px-General_Pavle_Juri%25C5%25A1i%25C4%2587_%25C5%25A0turm.jpg&w=640&q=50)
Павле Јуришић Штурм
From Wikipedia, the free encyclopedia
Павле Јуришић – Штурм ( , срп. ; Герлиц, 10/22. август 1848 — Београд, 13. јануар 1922) био је српски и југословенски генерал.
Павле Јуришић – Штурм | |
---|---|
![]() Генерал Павле Јуришић – Штурм | |
Пуно име | Паул Штурм |
Надимак | Штурм[lower-alpha 1] |
Датум рођења | (1848-08-22)22. август 1848. |
Место рођења | Герлиц, Лужица, Пруска |
Датум смрти | 13. јануар 1922.(1922-01-13) (73 год.) |
Место смрти | Београд, Краљевина СХС |
Образовање | Војна академија Вроцлав Војна академија Нанси |
Служба | 1867—1875. 1876—1900. 1901—1921. |
Војска | Пруско краљевство Немачко царство Кнежевина Србија Краљевина Србија Краљевина СХС |
Чин | ![]() ![]() |
Јединица | Трећа армија Српске војске |
Учешће у ратовима | Француско-пруски рат Први српско-турски рат Други српско-турски рат Српско-бугарски рат Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат |
Одликовања | Орден Карађорђеве Звезде са мачевима Орден белог орла са мачевима Орден Таковског крста |
Према српским изворима, по пореклу је био Лужички Србин.[1][2][3] Академију је похађао у Вроцлаву и Нансију. У Француско-пруском рату је био водник на страни Краљевине Пруске. Дошавши у Србију, променио је име у Павле Јуришић и додао своје бивше презиме Штурм као надимак. Узео је учешћа у српско-турским ратовима као поручник, да би био одликован и унапређен у чин капетана. Учествовао је и у бици на Сливници током Српско-бугарског рата. После тог рата је више пута премештан да би био пензионисан августа 1900. године. У службу је враћен годину дана касније.
Због свог пријатељства са краљем Петром I именован је првим ађутантом и пратио га је на свим његовим путовањима. У Првом балканском рату је био командант Дринске дивизије првог позива и са њом је учествовао у Кумановској бици, после које је добио чин генерала. У Првом светском рату је постао командант Треће српске армије и њоме је командовао у Церској и Колубарској бици, где је значајно допринела победи. Током Тројне офанзиве на Србију његова армија је бранила одступницу целокупној српској војсци током њеног повлачења. Штурм је наредне три године провео на Крфу, а затим и на Солунском фронту где је се упознао са новим начином ратовања и употребом авијације. После пробијања Солунског фронта његова армија је учествовала у бици на Кајмакчалану, где је имала бројне жртве. После ове битке Штурм је смењен, а у октобру 1916. је послат да помогне команданту Добровољачког корпуса у Русији. По подношењу извештаја о стању Добровољачког корпуса, почетком 1917. преко Јапана се враћа опет у Солун. Постављен је на дужност канцелара Краљевских ордена и тај посао је обављао до пензионисања.
Одликован је Орденом Карађорђеве звезде, Орденом Белог орла и савезничким одликовањима међу којима се истичу Орден Италијанске круне, Орден Светог Ђорђа, Орден Белгијске круне, Орден Легије части и Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа а највреднији орден био му је Орден Пауловниа цвећа на великом крсту којим га је лично одликовао Јапански цар. Такође је био носилац Ордена Гвозденог крста, Орден Светог Леополда и Орден Менџидије, ордења које су му доделиле будуће Централне силе. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје али није унапређен у чин војводе.