Оџибва
From Wikipedia, the free encyclopedia
Оџибве или Чипеве су староседеоци области Великих језера у Северној Америци. Заједно са Отавама, Алгонквинима, Потаватомијима, Ниписинзима и Мисисогама чине Анишинабе групу алгонквинских народа. Оџибвејски језик припада централој групи алгонквинских језика. Живе у Канади и САД и један су од највећих староседелачких народа северно од реке Рио Гранде. У Канади су други по бројности међу првим нацијама (староседеоцима), од њих су бројнији само Кри. Док су у САД четврти по бројности међу америчким домороцима, бројнији од њих су само Навахои, Чироки и Сијукси.
Укупна популација | |
---|---|
330.800 САД 170.742 Канада око 160.000 | |
Региони са значајном популацијом | |
Канада (Квебек, Онтарио, Манитоба) САД (Мичиген, Висконсин, Минесота, Северна Дакота) | |
Језици | |
енглески, оџибвејски, француски | |
Религија | |
мидевивин, католицизам, методизам | |
Сродне етничке групе | |
Отава, Потаватоми и остали алгонквински народи |
Већина Оџибва живи у Канади, где их има 180.963 (77.940 Оџибва у ужем смислу, 76.760 Султо Оџибва и Оџи-Кри (или Северни Оџибва) 26.263), организованих у 125 потплемена (енгл. ), које живе од западног Квебека до источне Британске Колумбије. У САД према попису становништва из 2010. живело је 170.742 Оџибва.[1]
Оџибве су познати по својим кануима од брезине коре, свицима од брезове коре, производњи и трговини бакром и гајењу дивљег пиринча. Њихово друштво Мидевивин је поштовано због улоге чувара свитака (у којима су детаљно описани разни догађаји), чувања усмених предања, песама, мапа, сећања, прича, геометрије и математике.[2]