From Wikipedia, the free encyclopedia
Очна водица се налази иза рожњаче. Њена оптичка густина је већа од ваздуха, тако да омогућује преламање светлости.[1] Очна водица се константно ствара и апсорбује.
Очна водица | |
---|---|
Детаљи | |
Идентификатори | |
Латински | humor aquosus |
MeSH | D001082 |
TA | A15.2.06.002 |
FMA | 58819 |
Анатомска терминологија |
Очна водица је бистра, безбојна течност која испуњава простор предње и задње коморе ока, које су одвојене дужицом, а комуницирају помоћу отвора у дужици и зеници. Већа количина, 4/5 очне водице је у предњој и 1/5 у задњој комори ока. Укупна запремина очне водице која је 0,30 мл, производи се из крви цилијарних наставака механизмом ултрафилтрације, дифузије и активним транспортом.[2]
Константна количина коморне течности је важна за елиминацију продуката метаболизма. На основу тога се сматра да значајна редукција стварања очне водице можe да доведе до оштећења структура ока повећањем концентрација штетних материја. Како постојање глаукома доводи до смањења апсорбовања очне водице, он може довести до раста притиска у оку, што последично може довести и до слепила.[3]
Физиолошка улога очне водице у оку је вишеструка:
Проток очне водице код људи прати циркадијални ритам, и зато је он већи ујутру него увече.
Хидродинамика ока у многоме зависи од опште циркулације као и од срчане функције имајући у виду да се на основу разлике у притисцима између васкуларног система и хидродинамског система обавља отицање или дренажа очне водице из ока.
Највећи утицај на висину притиска унутар ока (ИОП) има отпор у дренажном систему ока. Отицање очне водице највећим делом обавља се преко корнеосклералног трабекулума, Шлемовог канала, еписклералних вена до венског система. Иако је овај конвенционални пут, преко корнеосклералног трабекулума и Шлемовог канала, најзначајнији јер обухвата и највећу количине очне водице, између 83 и 96%, важну улогу имају и неконвенционални путеви отицања који су посебно значајни за разумевање патогенезе глаукома, али још више за неке облике деловања терапије глаукома.
Секреција очне водице се одвија у наставцима цилијарног тела у задњој комори ока и трабекуларној мрежи (ТМ). Процес почиње ултрафилтрацијом плазме у ситним крвним судовима цилијарног тела, на који се надовезује процес активне секреције и дифузије у ћелијама цилијарног епитела. Брзина лучења очне водице је релативно константна и код младе, здраве особе износи просечно 2,75µl/min.
Количина излучен очне водице се не разликује међу половима, а смањује се за око 30% током процеса старења.[7] Најбрже лучење очне водице се дешава током преподнева, док током ноћи долази до редукције од преко 40%.[8]
Секреција очне водице и регулисање њеног одлива су физиолошки важни процеси за одржавање притиска унутар ока (ИОП) у оквиру нормалних вредности. Следећа три механизма укључена су у формирање очне водице:[9]
Ултрафилтрација подразумева филтрацију воде и у води растворених супстанци кроз ћелијску мембрану и кроз фенестриране капиларе цилијарних наставака тако да ултрафилтрат доспева у строму ових наставака на основу специфичних особина фенестра на капиларима цилијарних наставака. Процес ултрафилтрације плазме одиграва се у строми наставка цилијарног тела, која је добро васкуларизована са великим протоком крви
Овај ултрафилтрат који садржи високе концентрације протеина плазме (која износи и до 60% концентрације у плазми),[10] обавља се услед релативног осмотског и хидростатског градијента притисака који постоји у капиларима и строми цилијарних наставака. Ултрафилтрација кроз цилијарни епител не утиче значајно на количину створене очне водице, али има веома значајно место у целокупном процесу стварања очне водице.
Ултрафилтрација представља важан сегмент у стварању очне водице, захваљујући којој се састојци плазме прелазе у строму цилијарних наставака, а онда се потискују у епител да би се активним транспортом из цилијарног епитела састојци транспортовали у задњу комору.
Дифузија је процес којом се ствара велики део очне течности. Дифузија је пасивно прелажење супстанца кроз ћелијску мембрану према мањем концентрационом градијенту. Захваљујући дифузији кисеоник и глукоза који су неопходни за метаболизам сочива и рожњаче транспортују се кроз хематоокуларну баријеру. Брзина њихове дифузије не зависи од брзине секреције очне водице. Њихов градијент концентрације настаје због утрошка у ткивима сочива и рожњаче и то регулише брзину дифузије.[11]
Активним транспортом се ствара веома значајна количина очне водице. Овај транспорт је супротан концентрационом градијенту.
Стварање очне водице почиње ултрафилтрацијом плазме из капилара цилијарних наставака праћеним активним транспортом-секрецијом у задњу очну комору из цилијарног епитела. Секрецијом очне водице ствара се њен највећи део. Овај део зависи од очуваности структура хематоокуларне баријере као и активног транспорта раствора и одржавања осмотског градијента између ћелија непигментног епитела, што подстиче проток воде и других супстанци у задњу комору.[12][13][14][15][16]
Очна водица напушта око пасивним протоком преко два пута - трабекуларне мреже и увеосклералног пута. Код људи, 75% отпорности на изливање очне водице је локализовано унутар трабекуларне мреже, при чему је јукстаканаликуларни део трабекуларне мреже главно место отпора на изливање. Претпоставља се да је одлагање гликозаминогликана у екстрацелуларном матриксу трабекуларне мреже (ЕЦМ) одговорно за повећану отпорност на изливање на овом специфичном месту, док други сугеришу да таложење протеина, као што је кохлин, омета одлив очне водице кроз трабекуларну мрежу.[9]
Пут увеосклералног одлива је релативно независан од интраокуларног притиска и удео очне водице која излази из ока преко увеосклералног пута опада са годинама.[9]
Истраживањима је утврђено је да постоје разлике у саставу очне водице и плазме који се огледа у сатаву протеина, највероватније због функције спојева хематоокуларне баријере.[17] То указује да очна водица није ултрафилтрат плазме. Ове разлике потврђују да постоји специфични секреторни активни механизам којим се ствара очна водица. Тако се у очној водици налази ниска концентрација беланчевина и висока концентрација аскорбата. Очна водица садржи:
Глауком је прогресивна оптичка неуропатија у којој ретиналне ганглијске ћелије и њихови аксони умиру изазивајући одговарајући дефект видног поља. Важан фактор ризика је повећан интраокуларни притисак (ИОП) или притисак унутар ока. било кроз повећану производњу или смањен одлив очне водице.[20]
Повећана отпорност на одлив очне водице може настати због абнормалне трабекуларне мреже или због облитерације мреже која је резултат повреде или болести шаренице. Међутим, повећан интерокуларни притисак није ни довољан ни неопходан за развој примарног глаукома отвореног угла, иако је главни фактор ризика. Неконтролисани глауком обично доводи до губитка видног поља и на крају слепила.
Увеосклерални одлив очне водице може се повећати агонистима простагландина, док трабекуларни одлив повећавају М3 агонисти. Производња течности може да се смањи бета блокаторима, алфа2-агонистима и инхибиторима карбоанхидразе.[21]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.