Офанзива (енгл. ) је напад стратегијских размера,[1][2] односно вид стратегијских дејстава, којима се, ангажовањем оружаних снага у целини или њихових главних делова, битно утиче на развој ситуације на одређеном ратишту, за дуже или краће време.[3][4]
Офанзива се сматрала најистакнутијим средством за постизање победе, иако уз признавање дефанзивне фазе у некој фази извршења.[5][6] Брзи водич за величину или обим офанзиве је да се узме у обзир број трупа укључених на страни која започиње офанзиву. Офанзиве се углавном спроводе као средство за обезбеђивање иницијативе у сукобу између противника. Оне се могу изводити на копну, на мору[7] или у ваздуху.
Поморска офанзива, као што је јапански напад на Перл Харбор, може имати широке импликације на националне стратегије и захтевати значајну логистичку посвећеност да се униште непријатељске поморске способности. Такође се може користити за заустављање непријатељских бродова, као што је битка за Атлантик из Другог светског рата.[8][9][10][11][12][13]
Ваздушна офанзива је операција која може описати било који број различитих типова операција, обично ограничених на одређене типове авиона. Офанзиве које се изводе употребом борбених авиона се претежно баве успостављањем ваздушне надмоћи у датом ваздушном простору, односно над датом територијом. Офанзива бомбардера је понекад позната и као офанзива стратешког бомбардовања и савезници су је у великој мери користили током Другог светског рата.[14] Употреба копнених јуришних авиона за подршку копненим офанзивама може се рећи да је ваздушна офанзива, попут оне изведене у почетној фази операције Црвене армије Кутузов и операције Полководец Румјанцев, када су стотине авиона Ил-2 масовно коришћене за надвладавање копнених трупа Вермахта.
Основни циљ офанзиве је разбијање и уништење што већих снага противника, овладавање одређеним објектима стратегијског значаја, паралисање економских и других потенцијала и извора, односно наметање своје воље противнику и сламање његовог отпора. Основна обележја офанзиве своде се на масивне почетне ударе, брзе и дубоке продоре, комбинована дејства различитих родова и видова, вешто коришћење снага у погледу времена, простора и примењених маневарских поступака, висок степен иницијативе, смелости и одлучности у дејствима. У склопу офанзиве могуће су и одбрамбене радње мањих или већих размера, као и борбена дејства најразличитијих врста: противнапади, противудари, привремени застоји, диверзије и демонстрације.[3]
Театар офанзиве може бити рат и доминантна карактеристика политике националне безбедности, или једна од неколико компоненти рата ако је држава укључена у неколико театара као што је било Уједињено Краљевство 1941. У општем театру, офанзиве захтевају преко 250.000 војника да бити посвећени борбеним операцијама, укључујући комбиновано планирање за различита наоружања и службе оружаних снага, као што су трупе противваздушне одбране интегрисане у општи план за копнене операције.[15]
Стратешка офанзива је често кампања и укључује употребу преко 100.000 војника као део опште стратегије сукоба на датом театру. На пример, Операција Барбароса је била театар офанзиве састављена од три различите и међусобно повезане кампање у јужном, централном и северном делу територије СССР-а. Совјетске стратешке офанзивне операције током Другог светског рата често су укључивале координиране операције на више фронтова. Уз операције Вермахта на Источном фронту Другог светског рата, ово су биле највеће војне операције двадесетог века. Стратешке операције Црвене армије у Другом светском рату пружају списак великих совјетских операција.[16]
Стратешка офанзива је агресивни израз ратног планирања и употребе стратешких снага у целини, комбинујући све расположиве ресурсе за постизање дефинисаних и коначних циљева који би суштински променили однос снага између зараћених страна.[17] Међутим, планирање и извођење стратешких офанзива увек се заснива на теоријским разматрањима, јер је непрактично, неекономично и тешко сакрити пуна дејства операција великих размера.
Стратешка офанзива се састоји од истовремених, тандемских или фазних оперативних офанзива којима се настоји постићи конкретни оперативни циљеви који на крају доводе до постизања стратешког циља, обично потпуног пораза опозиције, али и уништавања значајних непријатељских снага или заузимања стратешких значајна територија, као што је Манџурска стратешка офанзивна операција.[18]
Свака дата стратешка офанзива је дериват комбинације фактора као што су национална војна доктрина, прошло војно искуство и анализа друштвено-политичких, економских и војних околности.[19]
Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 286.
Combined Arms Breach (video). OEC G&V. c. 2015. „This visualization was developed for the Maneuver Center of Excellence and is closely based upon the National Training Center Breach and Assault exercise executed circa 1990. This visualization demonstrates viable TTPs as discussed in ATTP 3-90-4 for the conduct of the combined arms breach against a hypothetical enemy.” Edward Wegener; Henning Wegener, The Soviet Naval Offensive: An Examination of the Strategic Role of Soviet Naval Forces in the East-West Conflict, Naval Institute Press, 1976
Lawrence, A.T. (2009). Crucible Vietnam: Memoir of an Infantry Lieutenant. McFarland. ISBN 978-0-7864-4517-2. Longmate, стр. 309–312 harvnb грешка: no target: CITEREFLongmate (help) Isby, стр. 52 harvnb грешка: no target: CITEREFIsby (help)
- ADRP 3-0: Unified Land Operations (PDF). Department of the Army. 16. 5. 2012. стр. 1—14. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2016. г. Приступљено 29. 9. 2014.
- Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод.
- Glantz, David M.,. Soviet military operational art: in pursuit of deep battle. Frank Cass., London, 1991 0-7146-4077-8
- Glantz, David M.,. The Soviet strategic offensive in Manchuria, 1945: August storm. Frank Cass., London, 2003
- Fulton, William B., Major General, (1985). VIETNAM STUDIES RIVERINE OPERATIONS 1966-1969. WASHINGTON, D. C.: DEPARTMENT OF THE ARMY, U.S. Government Printing Office.
- Longmate, Norman. The Bombers. Hutchins & Co., 1983. 0-09-151580-7.
- Isby, David C.,. Weapons and tactics of the Soviet Army. Jane's Publishing Company Limited., London, 1981
- Armstrong, Richard N. (1984). Red Army Tank Commanders: The Armored Guards. Atglen, Penn.: Schiffer Military History. ISBN 0-88740-581-9..
- Glantz, David M. (1991). Soviet Military Operational Art: In Pursuit of Deep Battle. London: Frank Cass. ISBN 0-7146-3362-3., 0-7146-4077-8.
- Lind, William S. (1985). Maneuver Warfare Handbook. Westview Press. стр. 12. ISBN 9780813346298.
- Hamilton, John (2010). Knights and Heroes, Fantasy and Folklore. ABDO Publishing Company. стр. 18. ISBN 9781617842856. Set 2.
- DeVries, Kelly (1996). Infantry Warfare in the early Fourteenth Century. Rochester, NY: Boydell Press. стр. 18.
- DeVries, Kelly; Smith, Robert Douglas (2012). Medieval Military Technology. Toronto: University of Toronto Press.
- Haythornthwaite, Philip (2007). The Waterloo Armies: Men, organization and tactics (illustrated изд.). Pen and Sword. стр. 12. ISBN 9781844155996.
- Weller, Jac (2010). Wellington at Waterloo (illustrated, reprint изд.). Frontline Books. стр. 166. ISBN 9781848325869.
- Palmer, Peter J. (2009-05-31). „Cambrai 1917: The myth of the great tank battle”. WesternFrontAssociation.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2017.
- „What is a Marine expeditionary unit?”. Home of the Thundering Third. United States Marine Corps. 2007. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г.
- Stanton, Shelby (1999). The 1st Cav[elry] in Vietnam: Anatomy of a division. Novato: Presidio Press. стр. 111—132.
- Schlight, John (2003). Help from Above: Air Force close air support of the Army 1946–1973. Washington, D.C.: Air Force History and Museums Program. стр. 299–352.
- House, Jonathan M. (1984). „Toward Combined Arms Warfare: A survey of 20th-century tactics, doctrine, and organization” (PDF). University Press of the Pacific. US Army Command General Staff College.
- Perry, Roland (2004). Monash: The Outsider Who Won a War. Sydney: Random House.
- Blythe, Wilson C. Jr. "A History of Operational Art", Military Review (November-December 2018): https://www.armyupress.army.mil/Journals/Military-Review/English-Edition-Archives/November-December-2018/Blythe-Operational-Art/
- Blythe, Wilson C. Jr. "III Corps During the Surge: A Study in Operational Art", Military Review (September-October 2017): https://www.armyupress.army.mil/Journals/Military-Review/English-Edition-Archives/September-October-2017/Blythe-III-Corps-during-the-Surge/
- Bundel, C. M., Col. FA, "What Is Strategy?", in Infantry Journal, v. 34, United States Infantry Association, 1929
- Glantz, D. M., Soviet Military Operational Art: In Pursuit of Deep Battle, Frank Cass, London, 1989
- Jablonsky, David,. Roots of Strategy: 4 Military Classics. Stackpole Books., 1999
- National Research Council Staff,. Reducing the Logistics Burden for the Army After Next: Doing More With Less. Committee to Perform a Technology Assessment Focused on Logistics Support Requirements for Future Army Combat Systems., National Research Council (U.S.), National Academies Press, 1999
- Robinson, James R. (1997). „The Rommel Myth”. Military Review Journal. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2016.
- Rogers, Clifford J. (2006). „Strategy, Operational Design, and Tactics”. Ур.: Bradford, James C. International Encyclopedia of Military History. New York: Routledge.
- Simpkin, Richard E., Deep Battle: The Brainchild of Marshal Tuchachevskii, Brassey's Defence Publishers, London, 1987
- Simpkin, Richard E., Race to the Swift: Thoughts on Twenty-First Century Warfare, Brassey's, 2000
- Stone, John,. The Tank Debate: Armour and the Anglo-American Military Tradition. Routledge., 2000
- Whitman, J. E. A.,. How Wars Are Fought: The Principles of Strategy and Tactics. Oxford University Press., 1941
- Burgelman, James (2002). Strategy is Destiny (2002). ISBN 0684855542.: Strategy Is Destiny: How Strategy-Making Shapes a Company's Future
- Freedman, Lawrence (2013). Strategy: A History. ISBN 0199325154.: Strategy: A History 1st Edition
- Heuser, Beatrice (2010). The Evolution of Strategy. ISBN 052115524X.: The Evolution of Strategy: Thinking War from Antiquity to the Present
- Kvint, Vladimir (2016). Strategy for the Global Market: Theory and Practical Applications.: Excerpt from Google Books
- Freedman, Lawrence (2023). Strategy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932515-3.
- Freedman, Lawrence (2013). Strategy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932515-3.
- Simeone, Luca (3. 7. 2020). „Characterizing Strategic Design Processes in Relation to Definitions of Strategy from Military, Business and Management Studies” (PDF). The Design Journal. 23 (4): 515—534. S2CID 218922359. doi:10.1080/14606925.2020.1758472.
- Mintzberg, Henry; Quinn, James Brian (1996). The Strategy Process: Concepts, Contexts, Cases. Prentice Hall. ISBN 978-0-132-340304.
- Henry Mintzberg (мај 1978). „Patterns in Strategy Formation” (PDF). Management Science. 24 (9): 934—48. S2CID 154086210. doi:10.1287/mnsc.24.9.934. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г. Приступљено 31. 8. 2012.
- Henrik von Scheel and Prof Mark von Rosing. Importance of a Business Model (pp. 23–54). Applying real-world BPM in an SAP environment. 978-1-59229-877-8
- Kvint, Vladimir (2009). The Global Emerging Market: Strategic Management and Economics
. Routeledge. ISBN 9780203882917. „the global emerging market.”
- Stacey, R. D. (1995). „The science of complexity – an alter-native perspective for strategic change processes”. Strategic Management Journal. 16 (6): 477—95. S2CID 16794111. doi:10.1002/smj.4250160606.
- Terra, L. A. A.; Passador, J. L. (2016). „Symbiotic Dynamic: The Strategic Problem from the Perspective of Complexity”. Systems Research and Behavioral Science. 33 (2): 235—48. doi:10.1002/sres.2379.
- Morin, E. (2005). Introduction à la pensée complexe. Paris: Éditionsdu Seuil.
