Орбитални истраживач Марса
свемирска сонда направљена да врши извиђање и истраживање Марса из орбите / From Wikipedia, the free encyclopedia
Орбитални истраживач Марса (енгл. ), или скраћено МРО (енгл. ), свемирска је сонда свемирске агенције НАСА направљена да врши извиђање и истраживање Марса из орбите. Када је ушла у Марсову орбиту постала је шеста оперативна сонда у орбити планете, чиме је оборен рекорд у броју сонди које се налазе у орбити око Марса. Ову свемирску сонду вредну 720 милиона долара направила је компанија Локид Мартин уз надзор лабораторије за свемирску пропулзију (дела калифорнијског института за технологију). Лансирање је извршено 12. августа 2005. године, а 10. марта 2006. сонда је ушла у орбиту Марса. У новембру 2006. након пет месеци успоравања помоћу горње атмосфере Марса, MRO је ушао у коначну ниску орбиту и отпочео научна истраживања.
Орбитални истраживач Марса (Mars Reconnaissance Orbiter) | |
---|---|
Оператор | НАСА/ЈПЛ |
Произвођач | Локид Мартин/ЈПЛ |
Тип мисије | Орбитер |
Датум лансирања | 12. август 2005. у 11.43 УТЦ |
Крај мисије | У току (>10 година[1]) |
Ракета-носач | Атлас V 401 |
Место лансирања | Свемирски центар Кенеди |
Маса | 2.180 |
Извор напајања | соларни панели |
Снага напајања | 1.000 |
Врста орбите | поларна |
Улазак у орбиту | 10. март 2006. у 21.24 УТЦ |
Инклинација орбите | 93 ° |
Орбитални период | 122 минута |
Апоапсис | 320 |
Периапсис | 255 |
Међународна ознака | 2005-029A |
Вебсајт | |
MRO има велики број научних инструмената као што су камере, спектрометар и радар, који се користе за изучавање топографије, минерала у тлу и леда на Марсу. Ова мисија олакшава долазак других тако што дневно прати временске услове, проучава могућа места за слетање и омогућава брз трансфер велике количине података са површине ка Земљи. Комуникациони систем MRO ће пренети више података од свих свемирских сонди лансираних ка другим планетама до данас.[2]
Сонда је у марту 2016. године прославила 10 година у орбити око црвене планете. За то време направила је преко 45.000 орбита, превалила више од 1,53 милијарде километара, ка Земљи послала преко 264 TB података (>216.000 фотографија).[3]