![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c4/Dmitriev-Orenburgsky-Osman-pasha.jpg/640px-Dmitriev-Orenburgsky-Osman-pasha.jpg&w=640&q=50)
Опсада Плевена
From Wikipedia, the free encyclopedia
Опсада Плевена била је кључна битка током Руско-турског рата (1877—1878). Освајање Плевена, коју је одбранила најјача и најспособнија војска Осман Нури-паше, означило је прекретницу рата, што је резултирало ослобађањем Бугарске и уласком Русије у Велику игру као лидера после губитка Кримског рата.
Опсада Плевена 1877. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Руско-турски рат (1877—1878) | |||||||
![]() Осман паша се предао руском цару | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
![]() ![]() |
![]() | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Александар II Николајевич Карол I Румунски | Осман Нури-паша | ||||||
Јачина | |||||||
122.000 | 50.000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
38.000 | 15.000 / 40.000 се предало |
Битка за Плевен улази као један од незаборавних догађаја у светској војној историји. Руском војском која је опколила град лично је командовао руски цар Александар II Николајевич, а албански гарнизон опкољеног водио је Осман паша (назван по оснивачу османске династије), који се предао и послат у Харков. Ипак, касније је постао османски министар рата и победио Грке и Гарибалдијевог сина Ричоти у првом грчко-турском рату. Кнежевина Србија није имала намеру да се умеша у рат после губитка такозваног Јаворски рат, али пад Плевена променио је положај будућег краља Милана и Србија је заузела Ниш и Пирот, што је изнервирало чак и Руси. [1][2][3]
Победа у овој битки практично је стекла независност Румуније и Србије.