Николо Макијавели
From Wikipedia, the free encyclopedia
Николо Макијавели (итал. ; Фиренца, 3. мај 1469 — Фиренца, 21. јун 1527) је био италијански политички филозоф током ренесансе.[1][2] Његово најпознатије дело, Владалац (Il Principe), је књига намењена да буде приручник за владаре.[3] Издата након његове смрти, књига је заговарала теорију да „циљ одређује средство“, што се сматра раним примером реалполитике. Уобичајена је грешка да се каже да циљ оправдава средство, што Макијавели ни у једном свом спису није написао. Макијавели је први мислилац који је уочио да политика не подлеже етичким принципима, јер оправдати нешто значи то учинити етички исправним.[4][5][6][7]
Николо Макијавели | |
---|---|
Датум рођења | (1469-05-03)3. мај 1469. |
Место рођења | Фиренца, Фирентинска република |
Датум смрти | 21. јун 1527.(1527-06-21) (58 год.) |
Место смрти | Фиренца, Фирентинска република |
Епоха | Филозофија Ренесансе |
Регија | Западна филозофија |
Интересовања | Политика, Војна теорија, Историја |
Идеје | Макијавелизам, Утилитаризам |
Утицаји од | Цицерона, Тита Ливија, Салустија Криспа, Ксенофонта |
Утицао на | Томаса Хобса, Џејмса Харингтона, Русоа |
Потпис |
Израз макијавелистички данас описује уско, само-интересно понашање, и води многим неправилним схватањима Макијавелијеве филозофије.[8]