Нечистоћа (будизам)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нечистоћа, прљавштина или отров (пал. , санск. ) у будизму означава сваку страст која каља ум.
Буда нечистоће описује као везе, окове, препреке, чворове. Три главне нечистоће, односно “корени лошег”, јесу похлепа, мржња и обмана, а из њих гранају многе друге: бес и окрутност, тврдичлук и завист, превара и ароганција, лицемерје и таштина, мноштво погрешних ставова.[1]
Буда је говорио да је уклањање нечистоћа неопходан услов ослобођења ума, односно пробуђења. Прочишћавање ума је истрајан напор да се ум ослободи нечистоћа, штетних менталних стања која искривљују мишљење и поступке.[1]
Пошто су сва нечиста стања свести рођена из незнања, крајње прочишћење ума постиже се кроз развој мудрости. Мудрост, међутим, настаје само у прочишћеном уму, зато прво морамо да створимо простор за њу.[1] Главни метод прочишћења ума јесте мотрење или медитација.[1]
Сродан будистички појам су ментални изливи.