средње индо-аријански језик From Wikipedia, the free encyclopedia
Пали је древни пракритјезик, сродан санскрту, који се говорио на северу Индије.[1] То је језик раног будизма на којем је записан пали канон (типитака) и литургијски језик теравада будистичке школе.
Реч пали једноставно значи "ред текста", али је временом почела да се користи као назив за језик којим је записан канон тераваде.[2]
Генеза пали језика није сасвим јасна, али свакако је северноиндијског порекла. По времену настанка, пали је средњоиндијски језик, дакле млађи од санскрта.[3] Неки савремени филолози мисле да је пали заправо језик западне и централне Индије, док други тврде да се ради искључиво о језику текстова, заснованом на једном од варијанти древног индијског језика магадхи.[2]
Географско порекло
Постоји стална конфузија у вези са односом палија према народном језику који се говорио у древном краљевству Магада, које се налазило у данашњем Бихару и око данашњег Бенгала. Почевши од Теравадског коментара, пали је идентификован са 'магадским', језиком краљевства Магада, и то је такође био језик који је Буда користио током свог живота.[4] У 19. веку, британски оријенталистаРоберт Цезар Чајлдерс тврдио је да је право или географско име пали језика магади пракрит, и да пошто pāḷi значи „линија, ред, низ“, рани будисти су проширили значење израза на „низ књига“, те pāḷibhāsā значи „језик текстова“.[5]
Међутим, модерна наука је пали сматрала мешавином неколико пракритских језика из око 3. века пре нове ере, комбинованих и делимично санскритизованих.[6][7] Не постоји потврђени дијалект средњег индоаријевског језика са свим карактеристикама палија.[4]:5 У модерној ери, било је могуће упоредити пали са натписима за које се зна да су на магади пракриту, као и другим текстовима и граматикама тог језика.[4] Иако ниједан од постојећих извора не документује посебно преашокан магахи, доступни извори сугеришу да пали није равноправан са тим језиком.[4]
Савремени научници генерално сматрају да пали потиче из западног дијалекта, а не из источног.[8] Пали има неке сличности и са западним Ашоканским едиктима у Гирнару у Саураштри и са централно-западним пракритом који се налази на источном Хатигумпином натпису.[4]:5 Ове сличности наводе научнике да повезују пали са овим регионом западне Индије.[9] Упркос томе, пали задржава неке источњачке карактеристике које се називају магадизми.[10]
Буда је охрабривао ученике да употребљавају своје дијалекте. Он је говорио да ниједан језик није бољи од било којег другог за преношење истине и отуда и његове речи: "Допуштам вам да Будине речи учите свако на свом језику" (Вин. II,139).[2]
Традиционални будисти верују да је Буда говорио пали, иако је то данас углавном оспорено.[2] Према предању, у Будино време санскрит је био „високи“ језик којим се говорило на дворовима и међу свештеницима и интелектуалцима, и управо је то разлог зашто је Буда одбио да своје проповеди излаже на санскрту и уместо тога је подучавао на говорном пали језику (Вин.II,139). Желео је да његово учење буде доступно свима, а не само уској елити.[11]
Пали, језик теравада канона, био је један од оних дијалеката којим се говорило у Аванти провинцији, али не и језик на којем је Буда подучавао.[12] Због тога се употреби пали терминологије не даје приоритет у односу на будистички санскрит, врсту санскрита која садржи много пракртских речи (пракрит, народни језик, за разлику од санскрита).[12]
На палију је сачувана Типитака какву данас имамо, иако су делови канона сачувани и на санскрту, на којему није изворно састављен.[3] На палију је написана и голема коментарска литература, између осталог и Будагосина дела и Milindapanho.[3]
Теравада будисти пали одувек сматрају светим језиком и многи од њих верују да је Дхамму могуће потпуно разумети једино уз познавање палија.[2] Све донедавно све књиге о теравади — хронике, песме, коментари, приче итд. — биле су писане на палију. Сваки образованији монах са Шри Ланке, Бурме или Тајланда добро зна пали.[2]
Пали алфабет састоји се од 41 слова - 8 вокала и 33 сугласника. Овај језик нема посебно писмо, већ су коришћена писма разних земаља за записивање пали текстова: у Индији нагари, на Шри Ланки синхалешко, у Бурми бурманско и у Тајланду камбоџанско писмо. У данашње време је латинично писмо постало међународни стандард.[13]
Collins, Steven (2003). „What Is Literature in Pali?”. Literary Cultures in History: Reconstructions from South Asia. University of California Press. стр.649—688. ISBN978-0-520-22821-4. JSTOR10.1525/j.ctt1ppqxk.19.
Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša.
Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига.
Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
See entries for "Pali" (written by K. R. Norman of the Pali Text Society) and "India--Buddhism" in The Concise Encyclopedia of Language and Religion, (Sawyer ed.). 978-0-08-043167-3.
Müller, Edward (1995) [First published 1884]. Simplified Grammar of the Pali Language. Asian Educational Services. ISBN978-81-206-1103-0.
Silva, Lily de (1994). Pali Primer (first изд.). Vipassana Research Institute Publications. ISBN978-81-7414-014-2.
Warder, A. K. (1991). Introduction to Pali (third изд.). Pali Text Society. ISBN978-0-86013-197-7.
American National Standards Institute. (1979). American National Standard system for the romanization of Lao, Khmer, and Pali. New York: The Institute.
Perniola, V. (1997). Pali Grammar, Oxford, The Pali Text Society.
Collins, Steven (2006). A Pali Grammar for Students. Silkworm Press.
Gupta, K. M. . (2006). Linguistic approach to meaning in Pali. New Delhi: Sundeep Prakashan. ISBN978-81-7574-170-6.
Hazra, K. L.. Pāli language and literature: a systematic survey and historical study. Emerging perceptions in Buddhist studies, no. 4-5. New Delhi: D.K. Printworld. 1994.978-81-246-0004-7.
Müller, E. . The Pali language: a simplified grammar. Trubner's collection of simplified grammars.
Russell Webb (ed.) An Analysis of the Pali Canon, Buddhist Publication Society, Kandy; 1975, 1991 (see http://www.bps.lk/reference.aspАрхивирано на сајту (3. јун 2013))
Soothill, W. E., & Hodous, L. (1937). A dictionary of Chinese Buddhist terms: with Sanskrit and English equivalents and a Sanskrit-Pali index. London: K. Paul, Trench, Trubner & Co.
Bhikkhu Nanamoli. A- Pāli-English Glossary of Buddhist technical terms. 9789552400865.
Mahathera Buddhadatta. Concise Pāli-English Dictionary. Quickly find the meaning of a word, without the detailed grammatical and contextual analysis. 1998.9788120806054.
Wallis, Glenn. Buddhavacana, a Pali reader (PDF eBook). 2011.9781928706861.
Lynn Martineau. Pāli Workbook Pāli Vocabulary from the 10-day Vipassana Course of S.N. Goenka. 1998.9781928706045.
„10. Literature”, The Story of India - Photo Gallery, PBS, Explore the topic, palm-leaf manuscripts, Архивирано из оригинала 2013-11-13. г., Приступљено 2013-11-13
Eli Franco (2003). „The Oldest Philosophical Manuscript in Sanskrit”. Journal of Indian Philosophy. 31 (1/3): 21—31. JSTOR23497034. S2CID169685693. doi:10.1023/A:1024690001755.; Eli Franco (2005). „Three Notes on the Spitzer Manuscript”. Journal of South Asian Studies. 49: 109—111. JSTOR24007655.
Noriyuki Kudo (2007). „Review: Eli FRANCO (ed.), The Spitzer Manuscript: The Oldest Philosophical Manuscript in Sanskrit, 2 vols”. Nagoya Studies in Indian Culture and Buddhism: Saṃbhāṣā. 26: 169—173.
Jarusawat, P., & Cox, A. M. (2023). Community-driven care of Lanna palm-leaf manuscripts. IFLA Journal, 49(1), 132–142.
"தமிழ் சுவடிகள்: உண்மையும் நமது கடமையும்"Архивирано на сајту (6. август 2020). Published by Neelakandan Nagarajan Researcher Tamil Manuscripts, International Institute of Tamil Studies, Tharamani, Chennai, Tamil Nadu, India, On 8 July 2019
"தமிழ் சுவடிகள்: உண்மையும் நமது கடமையும் [பாகம் 2]"Архивирано на сајту (6. август 2020). Published by Neelakandan Nagarajan Researcher Tamil Manuscripts, International Institute of Tamil Studies, Tharamani, Chennai, Tamil Nadu, India, On 14 Juல்ய் 2020