![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/Stress_in_a_continuum.svg/langsr-640px-Stress_in_a_continuum.svg.png&w=640&q=50)
Напон (механика)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Напон у механици континуума представља меру просечне силе по јединици површине на површи на којој се осећа дејство унутрашњих сила које делују унутар деформабилног тела (слика 1). Концепт напона у механици континуума развио је Огистен Луј Коши око 1822. године. Другим речима, то је мера интензитета или унутрашње расподеле тоталних унутрашњих сила које делују у оквиру деформабилног тела по замишљеној површи. Ове унутрашње силе настају између честица тела као реакција на спољашње силе, које се осећају у телу. Спољашње силе могу бити површинске или запреминске. Ове унутрашње силе распоређују се континуирано унутар запремине тела зато што се деформабилно тело посматра као континуум.[1][2] Дистрибуција напона у телу означена је као „део-по-део“ непрекидна функција просторних координата и времена.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/Stress_in_a_continuum.svg/320px-Stress_in_a_continuum.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Axial_stress.svg/320px-Axial_stress.svg.png)
СИ јединица за напон је паскал ( — притисак), која је једнака једном њутну ( — сила) по квадратном метру (² — површина). Јединица за напон иста је као и јединица за притисак, то јест, мера силе по јединичној површини. Инжењерске мере обично се изражавају у мегапаскалима () или гигапаскалима ().