Награда „Иван Горан Ковачић” била је хрватска књижевна награда која се додељивала на годишњем нивоу.
Награда је установљена првог јануара 1965. од стране дневног листа Vjesnik као награду за најбоље књижевно остварење у протеклој години.[1]
Први пут је додељена за 1964. годину. Додељивала се за најбољу књигу објављену од јуна прошле године до јуна текуће године.[2]
Додељивала се до 2011. године.
- 1965.: Петар Шегедин, Орфеј у малој башти (збирка приповиједака)[3]
- 1966.: Ранко Маринковић, Киклоп (роман)
- 1967.: Меша Селимовић, Дервиш и смрт (роман)
- 1968.: Мирослав Крлежа, Заставе (роман)
- 1969.: Рафо Богишић, О хрватским старим пјесницима (студије)[4]
- 1970.: Драго Иванишевић, Гласине (збирка песама)
- 1971.: Томислав Ладан, Те критике (есеји)
- 1972.: Карло Штајнер, 7000 дана у Сибиру (документарна проза)
- 1973.: Марко Ристић, Турпитуда (поема)
- 1974.: Јуре Франичевић Плочар, Вир (роман)
- 1975.: Оскар Давичо, Ритуали умирања језика (песме)
- 1976.: Мирко Божић, Colonnello (роман)
- 1977.: Данило Киш, Гробница за Бориса Давидовича (проза)
- 1978.: Маријан Матковић, Огледи и огледала (збирка есеја)
- 1979.: Јуре Каштелан, Дивље око (песме)
- 1980.: Јара Рибникар, Живот и прича (проза)
- 1981.: Сретен Асановић, Ноћ на голом брду (приповетке)
- 1982.: Војин Јелић, Доживотни грешници (роман)
- 1983.: Михаило Лалић, Докле гора зазелени (роман)
- 1984.: Марин Франичевић, Повијест хрватске ренесансне књижевности (студија)
- 1985.: Иван Аралица, Душе робова (роман)[5]
- 1986.: Матко Пеић, Љубав на путу (путопис)
- 1987.: Ирена Вркљан, Марина или о биографији (проза)
- 1988.: Весна Крмпотић, Брдо изнад облака (проза)
- 1989.: Борислав Пекић, Атлантида (роман)
- 1990.:
- 1991.:
- 1992.:
- 1993.: Ранко Маринковић, Невер море (роман)
- 1994.:
- 1995.:
- 1996.:
- 1997.:
- 1998.: Славко Михалић, Пандорина кутија (збирка песама)
- 1999.:
- 2000.: Александар Флакер, Књижевне ведуте (проза)[6]
- 2001.:
- 2002.: Јосип Ваништа, Књига записа (књижевне цртице)[7]
- 2003.: Недјељко Фабрио, Триемерон (роман)[8]
- 2004.: Ренато Баретић, Осми повјереник (роман)[9]
- 2005.: Данијел Драгојевић, Жамор (збирка песама)[10]
- 2006.: Дубравка Ораић-Толић, Мушка модерна и женска постмодерна (књижевне студије) и Ивана Сајко, Рио бар (роман)[11]
- 2007.: Здравко Зима, Ловац у лабиринту (књига есеја, фељтона и критика)[12]
- 2008.: Јосип Млакић, Трагом змијске кошуљице (роман)[13][14]
- 2009.: Анка Жагар, Стварнице, немирна површина (збирка песама)[15]
- 2010.: Зоран Кравар, Уљанице и духови (есејистичко-аутобиографска проза)[16][17]
- 2011.: Дубравка Угрешић, Напад на минибар (књига есеја)[18][2]
T-portal Tportal/HINA: Dubravka Ugrešić dobila Vjesnikovu nagradu za književnost, 2011. Ivan Aralica, www.vecernji.hr, objavljeno 2016. (Internet Archive), pristupljeno 2021. Ocjenjivački sud: Helena Sablić Tomić (predsjednica), Velimir Visković, Zdravko Zima, Miroslav Mićanović i Branka Džebić; A sad za promjenu - nagrade!, www.booksa.hr, objavljeno 2008. (Internet Archive), pristupljeno 18. siječnja 2021.