Мљет
општина у Хрватској / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мљет (лат. , итал. ) је осмо по величини острво у хрватском делу Јадранског мора, једно од највећих јужнодалматинских острва те уједно најјужније и најисточније од већих хрватских острва. Мљет је највеће острво у дубровачком архипелагу. Налази се у непосредној близини Дубровника, Корчуле, Елафитских острва, а од полуострва Пељешца га дели Мљетски канал
Географија | |
---|---|
Површина | 98,015857 km2 |
Дужина | 37 km |
Ширина | 3,2 km |
Висина | 514 m |
Највиши врх | Велики Град |
Администрација | |
Највећи град | Бабино Поље |
Демографија | |
Становништво | 1.111 (2001) |
Густина ст. | 0,01 стан./km2 |
Због истог назива у римским, а касније у списима на латинском језику, Мљет је кроз историју врло често био замењиван острвом Малтом те се данас две светски познате легенде о бродоломима Хомеровог Одисеја и св. Павла (без обзира на навод у Делима апостолским 27.39-28.11 у којем се недвосмислено каже како се бродолом догодио док су пловили Адриом и без обзира што на Малти никад нису постојале змије отровнице, а на Мљету су истребљене довођењем мунгоса) приписују већој и светски познатијој Малти. Као подсетник да би древна Огигија могао бити и Мљет, данас на острву постоје Одисејева шпиља, хрид св. Павла као и заветна црквица у источном делу острва. Једнако тако, без обзира што хрватски кинолози и историчари ветерине сматрају како малтезер потиче с Мљета, што признаје већина кинолошких стручњака[1][2][3][4][2][5][6][7][8] који се позивају на Калимаха Кирењанина, Плинија Старијега и Стефана Византинца и то се данас чешће приписује Малти.
Мљет је острво шароликог животињског света и изворних шума алепског бора, бора пиније и храста црнике. Сматра се најпошумљенијим и најзеленијим хрватским острвом, чији је западни део заштићен као први јадрански национални парк, а источни део као резерват природних реткости.
Већих насеља на Мљету нема највише због лоше економске развијености острва што је резултовало перманентним исељавањем млађег становништва. Становници острва Мљета зову се Мљећани и Мљећке (често се погрешно наводи израз Мљећанке). Према попису становника из 2001. године, 99% становника су Хрвати[9], 96% становника су католици.[10] На Мљету (као и на Елафитима) говори се штокавским наречјем и то ијекавским говором.