From Wikipedia, the free encyclopedia
Морално васпитање је сложеница која је настала од две речи и то: морал и васпитање. Моралом и васпитањем су се бавиле бројне науке , међу којим се највише истичу педагогија као примарна односно базична наука о васпитању и етика, део филозофије као основна наука о моралу.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Етика је део филозофије која се бави моралом.[1] Настала је од речи (грч. ) што значи обичај, завичај , навика, ћуд. Грчка реч (грч. ) је преведена на латински од стране Цицерона на (лат. ) односно (лат. ) , дакле долазимо до њеног данашњег значења морал. Наука о моралу обухвата учење о моралним нормама , о карактеру , о принципима којима би наша свест, разум, ум требало да се води, о вредностима које морамо да поштујемо,о смислу нашег живота.
Морал је појава која је постојала од давнина и моралне норме су се мењале кроз историју, па се може рећи да је морал ишао у корак са временом , дакле историјом, и друштвом. Међутим ,морал се не поиствећује са традицијом и субјективношћу, већ са општим добром и објективношћу. Дакле постоји разлика између обичаја, права и морала. Да би утврдили разлику између њих потребно је навести критеријуме за разликовање сваке од њих посебно. Тај критеријум је управо санкција за кршење обичајних, правних и моралних норми. Санкција за кршење обичајних норми јесте подсмех и осуда јавног мњења. Санкција за кршење правних норми јесте казна. А санкција за кршење моралне норме јесте подсмех и осуда. Иако најблажа за друштво, јер се моралне вредности временом мењају, убедљиво је најтежа казна за разум ум и унутрашње биће јер је најгора санкција за овакав поступак управо грижа савести.[2]
Отац етике је чувени филозоф Сократ. Он комбинује учење и морал , дакле може се рећи да је Сократ отац моралног васпитања. Његови ученици такође поржавају његово учење. Аристотел у складу са својим учењем проглашава добро као највишу идеју. Морално васпитање јесте комбинација васпитања, затим основних и најузвишенијих идеја, принципа који се морају усадити свакој генерацији, али и комбинација осећања. Још једно од важних имена етике јесте Имануел Кант. Имануел Кант уводи још и дужност у морално васпитање, па се наводи да је морал дужност сваког човека. Дакле, морално васпитање је специфична и комплексна тема којој треба пажљиво приступити.
Назив педагогија потиче од грчке речи (грч. ), што значи дете, дечак и (грч. ) што значи водити. Ова кованица – водити дете односно водити дечака је битно утицало на будуће одређење педагогије. Педагогије спада у систем друштвених наука чији је предмет васпитање уопште, циљеви васпитања и методе васпитања. Дефиниција педагогије се мењала кроз време узимајући у обзир учитеља тј ауторитет образовања. Педагогија је наука која обухвата много микро грана јер обухвата васпитање и образовање младих, одраслих, односно она је целокупно васпитање и образовање, процес који обухвата све старосне групе. Она је процес који обухвата:
Педагогија је наука која се директно бави васпитањем па је повезана са бројним другим наукама које се баве васпитањем и образовањем међу којим се највише истиче филозофија, односно етика као наука о моралу, а педагогија, може се рећи представља науку о усађивању морала, начела и принципа у личност човека.
Оно у чему се ове науке слажу јесте васпитање али и почетак ових наука који се поклапа у епохама али и у области настанка васпитања.
Васпитање је настало у Грчкој у античком добу. Оно око чека се обе науке слажу јесте да су први учитељи били грци и то грчки робови. Први робови су највише времена проводили са децом својих господара. Робови су се посвећивали деци, водили их у школу и чекали их после школе. Први учитељи су били управо робови али не само у смислу телесне бриге о деци, већ и о њиховом васпитању јер су они посећивали њихова предавања, слушали оно што су деца учила како би их касније испитивали. Дакле, учитељи нису само били дечији чувари тела већ и чувари моралног и образовног стања деце.
Касније се може видети да је Грчка као колевка васпитања и образовања развила идеал који је калокагатија. Калокагатија[3] представља спајање снажног тела и високог морала. Та тежња да се у човеку постигне спој лепоте, доброте и духовног васпитања утицала је на будуће васпитање и ван античке епохе. Као резултат постоје бројни типови васпитања где су центар били развијено тело и висок морал. Калокагатија је била најутицајнија у Атини где се јављају и први филозофи па је у томе и јача веза између филозофије и педагогије у стварању моралног васпитања. Атињани су много полагали на своје школе међу којима се истичу :
Бројни филозофи су се бавили васпитањем али као везнника васпитања и морала, творца етике, узимамо Сократа.
Атињани нису раздвајали лепоту, доброту и снагу како се може видети у њиховом васпитном идеалу. Сократ[4] је тај васпитни идеал употпунио знањем. Одатле и његова изрека : ,,Врлина је знање ’’, јер се врлина не може купити а самим тим ни знање. Ризично је , како Сократ каже , своје тело предати у руке неког ко није упознат са тиме шта је добро за нас саме. А ризичније је свој разум , ум предати у руке лошем учитељу и васпитачу. Циљ васпитања и образовања , па самим тим и моралног васпитања јесте његова изрека : ,,Ја знам да ништа не знам ’’. Јер ако спознамо границе свог знања и прихватимо да постоје бројне ствари које још увек нисмо упознали,па самим тим тражимо да се усавршавамо и уздижемо властити морал, ми и јесмо добро васпитана бића. Циљеви васпитања се јесу мењали кроз историју. Бројни идеали и ауторитети васпитања смањивали су своја учења. Да је сврха васпитања и образовања оно што је истицао Сократ може се видети у томе што се данса за добро васпитаног и образованог човека каже да је човек високог морала, широких схватања, човек који жели да учи и чији је дух вечно млад, никад се не одриче своје идеје о врховном добру. О моралу се не може тако лако судити јер морална питања у човеку изазивају нешто много јаче од пуког, лаконског одговарања.
Иако се за атински васпитни идеал говори као о основи васпитања, ваља напоменути и друге типове васпитања који су се јављали кроз историју. То су:
Ово доба се назива добом теологије и мрачњаштва. Васпитачи и фолозофи овог доба нису се бавили човеком, његовим потребама и врлинама, његовим принципима и проблемима живота, већ су се бавили подређивањем човекове воље, живота и мисли једином творцу - Богу. О човеку се говорило као о пролазном људском створу који ће после смрти живети не пролазни небески живот. Учење и васпитање се заснивало на црквеним догмама које су биле веома строге и које су донеле бројна нова схватања. Васпитач и учитељ је била црква која је проповедала аскетизам , покорност, трпљење , умереност , а која узгред није била блага у изрицању казни услед противљења виховном учитељу. Створен је потпуно ниви васпитни идел који је донео и сасвим нови облик морала. Слепа покорност је била центар педагогије и филозофије, па се о овој епоси још говори као о епоси Magister diksit.
Васпитање у епоси ренесансе подразумева филозофску мисао која у центар својих размишљења ставља човека који је схваћен као универзалан – (лат. ). Насупрот мрачном добу овај период се одликује на претком у области науке, културе, уметности. Црква није могла да спречи развој па се морално васпитање сада слободно развија где се води рачуна о човековим принципима и тежњама. Неки познатији представници ренесансне епохе су:
Овај период се одликује политичким превратима због развоја капитализма и револуција које су захватиле свет (Француска буржоаска револуција 1789). Ипак, јавља се велики број мислилаца који верују у моћ разума, образовања и просвећености, а у први план и као најзначајнија одлика овог доба су тежње ка ограничењу власти цркве. Најзначајнији представници су:
У овкиру овог доба јављају се разне реформистички покрети. Они се јављају у земљама као што су САД, Немачка, Белгија, Швајцарска. Њихови називи су: радна школа, комплексна настава, пригодна настава, пројект метода, винетка метода, Далтон план, школа по мери, Монтесори метод, Декроли метод, јена план, социјалистичка школа.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.