Млачиште
насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу From Wikipedia, the free encyclopedia
Млачиште је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. имало је 12 становника.
Млачиште | |
|---|---|
 Заселак Миљковци у Млачишту | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Црна Трава |
| Становништво | |
| — 2022. |  12 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 47′ 11″ С; 22° 13′ 17″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 1335 |
.svg)  Млачиште Млачиште на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | |
Млачиште је насеље на западним, благим падинама Чемерника, окренутим Грделичкој клисури, на 1100 – 1300 метара надморске висине, омеђено Големом, Ракицком и Бајинском (Рупском) реком. Добило је назив по млаки – тресави изнад села, где извире речица са топлом водом – Блато. Исто се тако зове и тресава, која је слична некадашњем Власинском блату, само је мање површине. Атар насеља је одвајкада био обрастао буковом шумом и обиловао изворима здраве воде, али је од средине седамдесетих година прошлога века нагло почела да се засева бреза. У исто време Шумска управа из Лесковца је на пашњацима Чемерника засадила јелу и смреку, наневши непоцењиву штету планинском биљу и растињу. Од тада су извори на Чемернику почели да пресушују.
Млачиште је кроз историју више пута засељавано и расељавано у зависности од историјских и других околности, о чему говоре бројни топоними Селиште. Први пут је било изнад тресаве, тј. изворишта речице Блато, па се раселило због влажног терена. У време Турака једном је расељено када је турски султан Муса (1412. године), градио пут преко Чемерника на путу за Ново Брдо, а потом због тешког кулука на који је становништво принуђивано у копању гвоздене руде у атару Големе реке и Рударског рида и раду на вигњиштима и самоковима. Последњи се раселио заселак Јеренци, пред ослобођење од Турака, 1878. године, прешавши у село Лебет. У то време становници Млачишта су, за две хиљаде дуката, од спахије откупили атар села од Прониних Мејана све до Великог Чемерника, за испашу стоке.
Поред рударења у време Турака, овај крај је од давнина познат по сточарству. У атару села од најстаријих времена до пре тридесет година постојала је фарма, на самом изворишту Големе реке. До Другог светског рата овде су своју стоку напасали и Ашани или Каракачани, пореклом из Грчке, тако да се у селу до данас одржала стара каракачанска раса овце црног руна, која издржава и најтеже временске услове. Данас је изнад Фарме, у пазухи Чемерника, ограђено ловише јелена и дивљих свиња – Валмиште, које је захватило око 80 планиских извора, потока и речица.
На Млачишким Механама је 1921. године отворена четвороразредна основна школа за села Млачиште, Бајинци и Пажар. Та школа је после Другог светског рата једно време била и шесторазредна, да би се миграцијом печалбарског становништва, 1977. угасила. На Механама је једно време било и седиште Општине Млачиште (1952 – 1954), потом Месна канцеларија, затим Земљорадничка задруга, и две продавнице и станица за откуп шумских плодова, радила је и здравствена амбуланта, да би се данас Млачишке Механе популационо угасиле.
Како је ово био и пољопривредни крај богат водама, Млачиште је између два рата имало седам воденица на Големој реци и по две на Ракицкој и Бајинској и једну ваљавицу за сукно. Последње три воденице радиле су до седамдесетих година прошлога века. Имало је и две ковачнице („дугање“) и поткивачку радњу. Људи су се бавили и кириџијским послом коњима.
Млачиштани, као и сви Црнотравци, углавном су били грађевинари, што им је олакшало напуштање села. На то је утицало још и слаба путна мрежа и општинска небрига. Село је струју добило тек 1975. године. Данас житеља овог насеља има у свим већим градовима у Србији. Лети, јуна, јула и августа, дођу исељени и њихови потомци да посете завичај, онда насеље привремено поврати некадашњу живост.
Млачиштанска црква је у Рупљу (Свети апостол Петар), а у селу постоји запис, где се окупља народ о Спасовдану и Великој Госпојини. Гробље је на Млачишким Мејанама, заједничко и за село Бајинци, које се доскора административно водило као заселак Млачишта.
Данас се неконтролисаном сечом буковог дрвета читав крај пустоши, а несавесним брањем шумских плодова, помоћу металних чешљева, уништавају пространства боровнице у овом месту и на Чемернику.
Судбина насеља Млачишта данас је типична и за остала села у општини Црна Трава.
- На Млачишким Механама подигнут је споменик у виду раширених крила – на левом крилу је спомен-плоча са именима 42 ратника из времена балканских ратова и Првог светског рата 1912-1918. године, а на десном крилу имена 54 жртве фашистичког терора из овога села у Другом светском рату. У средишњем делу је плоча са именима 11 палих бораца у току НОР-а, а на доњем делу плоча у знак сећања на Стојана Синадиновића (1911 – 1943), члана СКОЈ-а од 1935. и КПЈ од 1939, учесника НОР-а , кога је ухапсила специјална полиција у провали београдске партијске организације, децембра 1942, након чега је био у логору Бањица, потом стрељан у Јајинцима заједно са 275 другова 18. фебруара 1943. године.
- На Млачишким Механама је спомен-биста народном хероју Синадину Миленовићу (1897-1943), борцу од 1941. и заменику команданта Другог јужноморавског партизанског одреда.
- У спомен-парку на Млачишким Мејанама је и биста Александру Синадиновићу Леки (1922-1944), који је био члан ОК КПЈ Врања, секретар ОК СКОЈ-а и члан ОК СКОЈ-а Србије.
- На пропланку у Валмишту, 12. септембра 1951. године откривен је споменик од природног камена (у виду пирамиде, висок три метра), у знак сећања на први партизански логор у црнотравском крају и на 2. август 1942. године када је ту формиран Црнотравски партизански одред. Споменик је деведесетих година 20. века експлозивом порушен, остала је само мермерна плоча и хрпа камења.
- Спомен-плоча на Млачишким Механама, на кући у којој се родио и живео првоборац Александар Синадиновић Лека.
- Спомен-чесма на Помочаници (Качар) у знак сећања на 23. април 1943. године када је на том месту одржан састанак Окружног комитета КПЈ Пирот (коме је припадала и Црна Трава) и донета одлука о формирању Омладинског ударног батаљона, који је после учествовао у борбама све до Трста у ослобађању земље од окупатора и у гушењу балистичке побуне на Косову и Метохији 1945. године.
- Спомен-плоча на кући у Млачишту у којој се родио и живео народни херој Синадин Миленовић.
У насељу Млачиште живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 66,5 година (60,3 код мушкараца и 69,8 код жена). У насељу има 17 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,71.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
Становништво према полу и старости[3]
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 4 | ||
| 75—79 | 1 | 2 | ||
| 70—74 | 2 | 5 | ||
| 65—69 | 1 | 2 | ||
| 60—64 | 0 | 4 | ||
| 55—59 | 0 | 0 | ||
| 50—54 | 0 | 1 | ||
| 45—49 | 0 | 0 | ||
| 40—44 | 0 | 0 | ||
| 35—39 | 4 | 0 | ||
| 30—34 | 0 | 0 | ||
| 25—29 | 0 | 1 | ||
| 20—24 | 0 | 0 | ||
| 15—19 | 0 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 60,3 | 69,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
Домаћинства
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 10 | 3 | 7 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 19 | 5 | 6 | 6 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 29 | 8 | 13 | 6 | 2 | 0 |
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3 | 1 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 4 | 2 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Становништво по делатностима које обавља
Данашње насеље датира од пре две стотине година. Има пет заселака: Кукулинци, Пауновци, Миљковци, Млачишке Механе и Камењари и више родова, од којих сваки чини махалу у оквиру засеока. Кукулинци су пореклом из Главановца (данашња Бугарска), Пауновци с Копаоника, а Миљковци из околине Прокупља. Млачишке Механе су настале око 1850. године, на заравни испод брда Јерич, на некадашњем друму којим су печалбари из Босилеграда, Крајишта, Власине и Црне Траве одлазили у печалбу. Доцније су се тамо преселиле и неке породице из „старог“ Млачишта. Механама је пролазио и главни поштански и кириџијски пут за ове крајеве, посебно када је Предејане добило железничку станицу. Имале су и две кафане са преноћиштем, па су служиле и за одмориште стоке и људи. Овај пут је изгубио на значају изградњом власинске акумулације 1952. године, када су Црна Трава и Власина повезане с Лесковцем и Сурдулицом асфалтним путем.
- Млачишке Механе (2)
- Камењари (2,5)
- Новковци (2,2)
- Бајинци (2,6)
- Лебет (2,8)
- Пажар (3,5)
- Павличина (4,4)
- Мрковица (5,1)
- Мачкатица (5,2)
- Црвени Брег (5,3)
- Црвенковци (5,7)
- Јовановце (6,1)
- Кучишњак (6,1)
- Бабићеви (6,2)
- Лазарићевци (6,2)
- Самчекинци (6,3)
- Рајчетине (6,6)
- Рупље (6,6)
- Обрадовце (6,7)
- Жутини (6,7)
- Прочоловци (7)
- Љутеж (7,5)
- Троскач (7,8)
- Дањино Село (7,9)
- Славујеви (8)
- Лингури (8,2)
- Маликина Махала (8,3)
- Миљине (8,5)
- Печиновци (8,7)
- Банковци (9)
- Лескова Бара (9,1)
- Филиповци (9,2)
- Радовинци (9,4)
- Голема Глава (9,6)
- Рдавац (9,7)
- Челиште (9,8)
- Гаџина Махала (9,8)
- Црна Трава (9,9)
- Сомбор (9,9)
- Деда Илијина Махала (9,9)
- Власина Рид (10 )
- Бричевље (10)
- Падине (10,1)
- Крпејце (10,2)
- Сушевље (10,3)
- Острозуб (10,3)
- Џеп (Владичин Хан) (10)
- Предејане (11 )
Изнад Млачишта, на узвишењу Китка, близу изворишта речице Блато, с погледом на врхове Чемерника, постоји клупа за „лагање“, намењена девојкама и момцима који се забављају, што се на црнотравском говору каже: „лажу се“. Пошто је све мање младих, на клупу данас углавном седну и одморе се од шетње стари брачни парови или понеки путник намерник.
- Јован Ф. Трифуноски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.
- Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.
- Симон Симоновић Монка, Печалбарство и неимарство црнотравског краја, СИЗ културе, Црна Трава, 1983.
- Радосав Стојановић: Аритонова смрт, приповетке, Јединство - Просвета, Приштина - Београд, 1984.
- Коста Ивановић: На бранику домовине, Црна Трава, 1984;
- Вилотије Вукадиновић: Говор Црне Траве и Власине, СДЗб, САНУ XLII, Београд, 1996.
- Срба Б. Стојковић: Млачиште, Филекс, Лесковац, 2004.
- Радосав Стојановић: Црнотравске приче, Просвета, Ниш, 2002.
- Ива Трајковић: Сточарство на Чемернику, Лесковачки зборник XLIV, 2004, 253 – 274.
- Срећко С. Станковић: Брод – село код Црне Траве, КПЗ Србије, Београд, 2006.
- Петар Петровић, проф.: Предејане и околина, друго допуњено издање, Београд, 2007, 83 - 84
- Радосав Стојановић: Црнотравски речник, СДЗб LVII, САНУ - Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
