![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Srpski_tabornik_kapetan_Milos_S._Milojevic_%25281840-1897%2529.jpg/640px-Srpski_tabornik_kapetan_Milos_S._Milojevic_%25281840-1897%2529.jpg&w=640&q=50)
Милош Милојевић
српски публициста, псеудоисторичар, учитељ, правник и официр / From Wikipedia, the free encyclopedia
Милош С. Милојевић (Црна Бара, 16. октобар 1840 — Београд, 24. јун 1897) био је српски публициста, учитељ, правник и официр.
Милош Милојевић | |
---|---|
![]() Милош Милојевић (1878) | |
Датум рођења | (1840-10-16)16. октобар 1840. |
Место рођења | Црна Бара, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 24. јун 1897.(1897-06-24) (56 год.) |
Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Војска | ![]() ![]() |
Чин | Мајор |
Учешће у ратовима | Први српско-турски рат Други српско-турски рат |
Основну школу и гимназију завршио је у Шапцу и Београду. Школовање је потом наставио у Кијеву и Москви. Године 1870. постао је професор гимназије у Београду, да би од 1873. до 1876. године, био управитељ и професор другог одељења београдске Богословије.
Активно је учествовао у Српско-турским ратовима 1876—1878. За професора и директора гимназије у Лесковцу постављен је 1881. године. Године 1890. постављен је за управитеља Светосавске вечерње богословско-учитељске школе. Био је и управник Светосавске вечерње школе (1891−1893).
Његов рад су јавно и оштро критиковали следећи његови савременици: Стојан Новаковић, Јован Цвијић и др. О томе постоје бројна сведочанства, а његово уклањање из научне сфере временом је постала трајна и непроменљива чињеница, због како су навели штетног деловања и ревизије српске научне историографије. Истакнути историчари његовог доба су били изразито критични према Милојевићевом историографском раду. Није изабран у Српску краљевску академију након чланства у Српском ученом друштвом. Академија му се захвалила почасним чланством али не ангажовањем у истој.[1]