Микроциркулација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Микроциркулација (грч. и лат. ) је проток крви кроз најмање крвне судове, артиоле, венуле, шантове и капилара у циркулаторном систему, кретање интерстицијалне течности и супстанци у међућелијском простору и транспорт лимфе кроз лимфне микросистеме. Микроциркулација постоји у свим ткивима и органима, осим у рожњачи.[1] Термин су осмислили научници САД 1954. са циљем да у он у себи интегрише јединствени методолошки приступ механизмима који се односе пре свега на капиларни проток крви, што је касније довело до појма »микроциркулација« као комплексног система који у себи интегрише активности три подсистема: хемомикроциркулацију (микроциркулацију крви), лимфну циркулацију и међупросторну циркулацију (интерстицијалну циркулацију).[2]
Микроциркулација | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Физиологија Птофизиологија |
„Главни задатак крвног система у телу је да одржавањем динамичке равнотеже протока и других параметара кретања течности и материја у ткивима - обезбеди хомеостазу унутрашње средине. Систем микроциркулације омогућава транспорт крви и лимфе кроз најмање крвне и лимфне судове, транспорт гасова, воде, микро и макромолекула кроз биолошку баријеру (зидове капилара) и кретање материја у екстраваскуларном простору.[3]“