Ментални поремећај
From Wikipedia, the free encyclopedia
Душевна болест или ментални поремећај,[2] или психијатријски поремећај, према савременој дефиницији, обухвата различите поремећаје који се сврставају у следеће групе: конфликти у развоју личности (неурозе), поремећаји у организацији личности (поремећаји личности или психопатије) и психолошке кризе изазване тешкоћама у интерперсоналним односима.
Ментални поремећај | |
---|---|
Синоними | Психијатријски поремећај, психолошки поремећај, ментална болест, ментално обољење |
Осам жена представљају проминентне менталне дијагнозе у 19. веку у Салпетриер (Париз). | |
Специјалности | Психијатрија |
Симптоми | Агитација, анксиозност, депресија, манија, параноја, психоза |
Компликације | Когнитивно оштећење, социјални проблеми, самоубиство |
Типови | Анксиозни поремећаји, поремећаји исхране, афективни поремећаји, неуроразвојни поремећаји, поремећаји личности, психотички поремећаји, поремећај употребе супстанци |
Узроци | Генитички и фактори животне средине |
Лекови | Антидепресанти, антипсихотици, анксиолитици, стабилизатори расположења |
Фреквенција | 18% годишње (САД)[1] |
Ментални поремећај је бехавиорални или ментални патерн који може да узрокује патњу или ограничену способност функционисања у животу. Таква својства могу да буду перзистентна, релапсирајућа и ремитирајућа, или се могу јавити у једној епизоди. Многи поремећаји су описани, са знацима и симптомима који варирају у широком опсегу између специфичних поремећаја.[3][4] Такве поремећаје може да дијагнозира професионално особље за ментално здравље.
Ментални поремећај је штетна дисфункција еволуционо селекционисане менталне функције. Током еволуције, развијене су многобројне функције човековог организма које му омогућавају опстанак и размножавање. Исто важи и за менталне функције - опажање треће димензије, осећање страха или способност увиђања односа. Неке дисфункције могу бити небитне за одређене особе или групе (проблеми у опажању боја, ниска емпатија у западном друштву). Дисфункција је поремећај тек када је процењена као штетна. Са друге стране, није свако понашање које је процењено као штетно, поремећај (просјачење, скитање), већ то постаје само ако је повезано са дисфункционалношћу неке еволуционо припремљене менталне функције. Дефиниција на тај начин обједињује биолошке и социјалне аспекте овог феномена.[5]