From Wikipedia, the free encyclopedia
Меки повез (бешавни[1] или броширани повез[2]) је повез за књиге са корицама од меког картона. Најчешће је у боји и садржи слику, као и назив књиге и име писца. Производња књига са меким повезом је јефтинија, па је и њихова цена нижа у односу на цену књига са тврдим повезом, што је књигу учинило приступачном за најшире слојеве становништва. Меки повез претеча је џепне књиге, популарног формата који је унео револуцију у издаваштво.
Сваке године 30. јула, на дан када је 1835. године објављена прва броширана књига, обележава се Светски дан брошираних издања (енгл. ).[3]
Почетком 19. века дошло је до бројних побољшања у процесу штампе, издаваштву и дистрибуцији књига. Почеле су да се користе млинови за целулозу, штампарске машине на парни погон, аутоматски слог, а много је допринело и ширење мреже железница.[4] Ове иновације су омогућиле масовну производњу јефтиних једнообразних издања књижевних дела у меком повезу. Неке од првих издавачких кућа које су издавале књиге у меком повезу појавиле су се у Великој Британији 30-их година. Пенгуин Букс (енгл. ) је британски издавач којег је 1835. године основао Ален Лејн (Allen Lane). Лејнова замисао је била да направи књигу чија би цена била једнака цени једне паклице цигарета и које се не би продавале само у књижарама већ и на железничким станицама, у драгсторима, чак и на киосцима. Први примерак овакве књиге објављен је 30. јула, 1835. године и био је то роман Аријел[5] Андреа Мороа.[6] Прве едиције објављене у меком повезу чинили су и романи Ернеста Хемингвеја и Агате Кристи.[7]
Дистрибуција и продаја ових издања вршена је углавном преко свеприсутне мреже киоска који су се налазили на већини железничких станица. Ова издања у меком повезу била су јефтина, мањег формата,[8] и била су посебно примамљива путницима.[6] Серија меких повеза Рутлиџове железничке библиотеке остала је у штампи до 1898. и понудила је својој „путујућој” публици 1.277 јединствених наслова.[9] Убрзо су се слична издања појавила и у Немачкој, 1841. године, са серијом романа британских и америчких аутора.[10]
Међу најпопуларнијим форматима књига у меким повезима су свакако џепна издања, популарне џепне књиге. Књиге малог формата познате су од давнина, али популарна јефтина џепна издања појавила су се крајем прве половине 20. века и већ по завршетку Другог светског рата потиснула су са тржишта до тада изузетно популарне рото-романе (енгл. ). За разлику од рото-романа који су нудили углавном дела тривијалне књижевности, у џепном формату објављивана су и озбиљна књижевна дела, а издања сличног садржаја су се продавала по готово истим ценама.[11]
Меки повез (енгл. ) понекад се поистовећује са џепним издањем (енгл. ). Меки повез се најчешће може наћи у три формата: у формату А, величине 110 x 178 , формату Б, величине 130 x 198 , или формату Ц, величине 135 x 216 [12]. Формат џепне књиге је, међутим, величине пригодне да може да стане у џеп (око 10x15 cm), по чему је и добио назив.[13]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.