Маори
From Wikipedia, the free encyclopedia
Маори (маор. ) су полинежански народ, домородачко становништво Новог Зеланда, етнолингвистички сродни Тахићанима и Хавајцима, који се на подручје Јужног и Северног острва, допловивши у кануима, населивши се између 9. и 13. века из подручја Полинезије.[6] Први сукоб са Европљанима имали су већ 1642. доласком Холанђана Абела Тасмана, а у бици су убијена четворица припадника његове посаде. Године 1769. британски истраживач Џејмс Кук успоставља пријатељске односе са Маорима. Од 1800-их посете европским бродова биле су све учесталије. Доласком европских насељеника популација Маора почиње да опада, и број им је ратовима и увезеним болестима сведен на око 100.000. Представници маорских поглавица и Британаца састали су се 1840. и потписали уговор у Вајтангу по којем постају британски грађани и признају им се права на земљу. Новозеландским пописом 2006. под маорским етничким именом изјаснило се 565.329 особа.
Укупна популација | |
---|---|
око 940.000 | |
Региони са значајном популацијом | |
Нови Зеланд | 775.836 (2018)[1] |
Аустралија | 142.107 (2016)[2] |
Уједињено Краљевство | око 8.000 (2000)[3] |
САД | 3.500 (2000)[4] |
Канада | 2.500 (2016)[5] |
Остали региони | око 8.000[3] |
Језици | |
маорски, енглески | |
Религија | |
Маорска религија, хришћанство, презвитеријанство, Црква Исуса Христа светаца последњих дана | |
Сродне етничке групе | |
остали аустронезијски народи, пре свега полинезијски народи |