From Wikipedia, the free encyclopedia
Манастир Светог Павла (грч. ) је светогорски манастир, по значају на 14. месту на Светој гори Атос. Налази се на западној страни Атонског полуострва. Основао га је у 10. веку Свети Павле Ксиропотамски син императора Михајла I Рангабе.
Када је манастир пострадао остале су само рушевине. Те развалине откупила су од манастира Ксиропотама два српска властелина из Костура. Били су то великосхимник Герасим Радоња и Антоније Багаш, који се такође после замонашио.[1] Они су уз помоћ браће Вука и Гргура Бранковића темељно обновили манастир Светог Павла. По једној верзији догађаја погребено тело Вука Бранковића, је великосхимник Герасим пренео на Свету гору, и похранио у његовој задужбини — том манастиру.
Манастир је облика квадрата окружени високим и јаким стенама. Саборна манастирска црква посвећена је Сретењу Господњем.
У манастирској ризници чувају се честице Животворног крста, делови моштију Светог Григорија Богослова, Максима Исповедника, преподобног Калиника, Василија Великог, патријарха Теодора Александријског и многе друге.
Сада у манастиру живи око 30 монаха.
Манастирска библиотека садржи 494 рукописа и 12.000 печатних књига.
Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планина Атос. Ова света обитељ је вековима била српска, како пише Антонио Вучетић.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
