![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Louis_Barthou_01.jpg/640px-Louis_Barthou_01.jpg&w=640&q=50)
Луј Барту
From Wikipedia, the free encyclopedia
Жан Луј Барту (фр. ; Олорон Сен Мари, 25. август 1862 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био француски адвокат, политичар и министар.
Луј Барту | |
---|---|
![]() Луј Барту | |
Датум рођења | (1862-08-25)25. август 1862. |
Место рођења | Олорон Сен Мари, Француска |
Датум смрти | 9. октобар 1934.(1934-10-09) (72 год.) |
Место смрти | Марсељ, Француска |
Узрок смрти | Превелики губитак крви |
Политичка странка | Democratic Republican Alliance |
Родио се у мјесту Олорон-Сен-Мари, у департману Атлантски Пиринеји 25. август 1862. године.
Непосредно пред Први светски рат, године 1913. године постао је премијер Француске.
Као министар председник 1913—14. истакао се увођењем трогодишње војне обавезе и развијањем ратног ваздухопловства. Као министар спољних послова (1934) радио је на зближавању Француске и СССР-а и стварању услова за његово примање у Лигу народа.
Увиђајући опасност која је запретила Француској доласком Хитлера на власт у Немачкој 1933, настојао је да дође до зближавања између Француске са једне стране и Пољске, Чехословачке, Румуније и Југославије на другој страни, па је зато у пролеће 1934. године посетио престонице тих држава.
Погинуо је у пометњи која је настала након атентата у Марсељу 9. октобра 1934, заједно са краљем Александром, у току својих напора да веже Југославију за француски систем безбедности.[1] Атентат на краља Александра су извршили чланови усташке и ванчамихајковске терористичке организације уз подршку Мусолинијеве Италије и Хортијеве Мађарске. Луј Барту је страдао од стране француског полицајца који га је устрелио у пометњи насталој након убиства краља Александра, што су француске власти заташкале. Према балистичком извештају атентата, који је јавности постао доступан 1974. Бартуа је усмртило зрно 8 mm, испаљено из револвера М1892 – службеног оружја француске полиције.[2]
Био је главна личност иза француско-совјетског пакта, којег је потписао његов наследник Пјер Лавал.
Истакао се као писац (студије о Мирабоу, Ламартину и француској револуцији) те да је 1918. године постао члан Француске академије.[3]
Смедеревско пристаниште је недуго након атентата било названо Пристаниште Луја Бартуа.[4] На Калемегдану, прекопута француског посланства, 26. маја 1935. засађен је "Бартуов храст".[5]