белгијска једнодневна бициклистичка трка From Wikipedia, the free encyclopedia
Лијеж—Бастоњ—Лијеж (фр. или једноставније ), обично називан Ла Дојен (фр. ) је једнодневни бициклистички класик која се одржава у Валонији, Белгија и део је арденских класика.[1] Обично је последњи од пролећних класика, одржава се крајем априла, од Лијежа до Бастоња и назад. Рута се креће кањонима река усечених у Ардене, а с обзиром на дужину од око 260 и претежно брдски терен, сматра се доста захтевном и једном од најнапорнијих једнодневних бициклистичких трка.[2] Највиши успони трке су Редут (фр. ) и Стоку (фр. ). На успону Стоку се налази и споменик најуспешнијем такмичару трке Едију Мерксу који је трку освојио пет пута, у периоду од 1969. до 1975. године. У сезони 2008. године, додат је нови успон хол. који се налази у првом делу трке, тако да је и ритам трке донекле промењен. Циљ трке није увек у граду Лијеж, 1992. померен је у град Анс у провинцији Лијеж, док се победници већином одлучују на кратком, стрмом успону Сен Никола на 5 од циља.
Датум одржавања | крајем априла |
---|---|
Регион одржавања | Валонија, Ардени |
Назив трке | Лијеж—Бастоњ—Лијеж |
Локални назив(и) |
|
Други назив(и) | Стара дама |
Дисциплина | друмски |
Такмичење | UCI ворлд тур |
Тип | једнодневна трка |
Организатор | |
Директор трке | Кристијан Придом |
Прво одржавање | 1892. |
Број одржавања | 110 (до 2024) |
Први победник | Леон Хуа |
Највише победа |
|
Тренутни победник | Тадеј Погачар (2024) |
Класик је први пут одржан 1892. и најстарији је од пет монументалних класика. Најуспешнији возач је Еди Меркс са пет победа, док су Морено Арђентин и Алехандро Валверде остварили по четири победе.[3] Трка је део UCI ворлд тура и закључна трка арденских класика, који укључују Флеш Валон и Амстел голд рејс. Трку организује , која организује између осталих Тур де Франс и Париз—Рубе.
Године 2017. покренута је трка за жене и додата је у UCI ворлд тур за жене за сезону 2017.[4][5] Прво издање трке освојила је Холандђанка Ана ван дер Бреген.[6]
Као и многи други класици, Лијеж—Бастоњ—Лијеж је организован од стране спортског листа (Експерс).[7] С обзиром на то да је лист објављиван на француском, рута је увек остајала у јужном делу Белгије, где се говори француски језик.
Трка је првобитно организована за аматере, од Спа до Бастоња и назад, око 250 km[8] Бицикли су у то време били скупи и бициклизам се сматрао ексклузивним спортом за богате. Прво издање трке стартовала су 33 возача, само је 17 завршило трку.[8] Леон Хуа је победио након 10 сати и 48 минута, 22 минута испред Леона Луста и 44 минута испред трећеплсираног Луја Раскинета.[9]
Хуа је победио опет наредне године, по истој рути, у дужини од 250 km, овога пута са разликом од пола сата испред Мишела Борисовског и 32 минута испред Шарла Колета.[10] Године 1894. одржана је прва трка за професионалце у дужини од 223 km, Хуа је победио седам минута испред Луја Раскинета[11] и 25 минута испред Ренеа Нуленса.[11] Морис Гарен, који је касније постао први победника Тур де Франса, завршио је четврти.[11] Након прва три издања, трка није организована наредних 14 година, након чега је повремено била отворена за аматере и полупрофесионалце.[8]
Трка је поново покренута 1908. са стартом и финишем у Лијежу по први пут. Победио је Француз Андре Труселије.[12] Године 1909. победник Ежен Шарлије је дисквалификован јер је мењао бицикл. Виктор Фастре је проглашен победником.[9] Трка није одржавана током Првог светског рата, али је покренута опет 1919. Већином су трку освајали Белгијанци, али је почела да привлачи више возача из Фландрије. Алфонс Схеперс је освојио три пута.
Победници Лијеж—Бастоњ—Лијежа:[9]
Позиција | Возач | Број победа | Године |
---|---|---|---|
1. | Еди Меркс | 5 | 1969, 1971, 1972, 1973, 1975 |
2. | Морено Арђентин | 4 | 1985, 1986, 1987, 1991 |
Алехандро Валверде | 2006, 2008, 2015, 2017 | ||
4 | Леон Хуа | 3 | 1892, 1893, 1894 |
Алфонс Схеперс | 1929, 1931, 1935 | ||
Фред де Бројне | 1956, 1958, 1959 | ||
8 | Луј Мотја | 2 | 1921, 1922 |
Рене Фермандел | 1923, 1924 | ||
Рихард Депортер | 1943, 1947 | ||
Проспер Депредом | 1946, 1950 | ||
Фердинанд Киблер | 1951, 1952 | ||
Јозеф Бројере | 1976, 1978 | ||
Бернар Ино | 1977, 1980 | ||
Шон Кели | 1984, 1989 | ||
Микеле Бартоли | 1997, 1998 | ||
Паоло Бетини | 2000, 2002 | ||
Александар Винокуров | 2005, 2010 | ||
Тадеј Погачар | 2021, 2024 | ||
Ремко Евенепул | 2022, 2023 |
# | Држава | Број победа |
---|---|---|
1. | Белгија | 61 |
2. | Италија | 12 |
3. | Швајцарска | 6 |
4. | Француска | 5 |
5. | Холандија | 4 |
Шпанија | ||
7. | Ирска | 3 |
Казахстан | ||
Луксембург | ||
Словенија | ||
10. | Немачка | 2 |
Данска | ||
11. | Аустралија | 1 |
Русија | ||
Сједињене Америчке Државе |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.