Akademie der bildenden Künste Wien From Wikipedia, the free encyclopedia
Ликовна академија у Бечу ( ) је државни универзитет ликовне уметности у Бечу. На овој академији студирали су Паја Јовановић и Урош Предић.
| Akademie der bildenden Künste Wien | |
 Галерија слика на Академији | |
| Тип | Државни универзитет |
|---|---|
| Оснивање | 1692 |
| Афилијација | Универзитет у Бечу |
| Декан | Јохан Фредерик Хартле |
| Број студената | 1613 (2022) |
| Број одсека | 6 института |
| Локација | Беч, Аустрија |
| Веб-сајт | www.akbild.ac.at |
 | |
"Академија лепих уметности" у Бечу основана је 1692. године као приватна академија по узору на Академија ди Сан Лука (итал. ) у Риму и Краљевске академије за сликарство и вајарство (фр. ) у Паризу. Иницијатор бечке академије био је дворски сликар Петер Штрудел, кога је цар Јозеф I Хабзбзршки 1701. године уздигао у ранг Фрајхера (барона) Светог римског царства. Штруделовом смрћу 1714. академија је привремено затворена.[1]
.jpg)
Дана 20. јануара 1725. године, цар Карло VI именовао је Француза Јакоба ван Шупена за префекта и директора за обновљену Академију. Академија је названа Висока царска и краљевска академија сликара, вајара и архитеката ( ). Након Карлове смрти 1740. године, академија је стагнирала, али је 1751. године, за време владавине његове ћерке царице Марије Терезије, донет нови статут који је реформисао академију. Престиж академије је порастао за време деканата Микеланђела Унтербергера и Пола Трогера, а 1767. године надвојвоткиње Марија Ана и Марија Каролина постале су прве почасне чланице. Године 1772. дошло је до даљих реформи организационе структуре. 1776. године гравер Јакоб Матијас Шмуцер основао је школу гравирања, под називом Царско-краљевска академија гравирања.
Канцелар Венцел Антон Кауниц је интегрисао све постојеће уметничке академије у Уједињену царску и краљевску академију лепих уметности ( ). Реч „vereinigten“ (уједињена) је касније избачена из назива ове школе. Године 1822. колекција уметничких дела је значајно порасла завештањем почасног члана Антона Франца де Пауле Граф Ламберг-Шпринценштајна. Његова колекција и даље је јако бројна међу уметничким делима изложеним у академији.[2]
Године 1872. аустријски цар Франц Јозеф одобрио је статут којим је академија постала врховни државни орган за уметност. Нова зграда је изграђена према плановима њеног професора Теофила Ханзена у оквиру булевара Рингштрасе. Дана 3. априла 1877. отворена је данашња зграда на Шилерплацу у Првом бечком округу. Радови на унутрашњим просторијама, укључујући фреске на плафону Анселма Фојербаха, настављени су све до 1892. године. Године 1907. и 1908. младом Адолфу Хитлеру, који је дошао из Линца, два пута је одбијен пријем на часове цртања. Хитлер је остао у Бечу, издржавајући се од социјалне помоћи, безуспешно покушавајући да настави своју професију уметника. Убрзо се повукао у сиромаштво и почео да продаје аматерске слике, углавном аквареле, за оскудну храну, све док није отишао из Беча у Минхен у мају 1913.[3]
Током Аншлуса 1938–1945, академија је, као и друге аустријске високошколске установе, била принуђена да очисти своје особље и студенте од Јевреја и других који су потпадали под делокруг Нирнбершких расних закона.[4] После Другог светског рата, академија је реконституисана до 1955. године. Едуард фон Још, секретар Академије, смењен је због чланства у Нацистичкој партији.[5] Академија има статус универзитета од 1998. године, али је задржала свој првобитни назив. То је тренутно једини аустријски универзитет без речи „универзитет“ у свом називу.
Академија је подељена на следећих шест института:[6]
Има тринаест одељења:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
