Лапароскопска хирургија у урологији једна је од области лапароскопске хирургије која се заснива на примени минимално инвазивних хируршким метода за делимчно или радикално уклањање или лечење оболелог бубрега или неког другог органа у мокраћно-полном систему. Може се комбиновати и са трансплантацијом органа. Осим што значајно побољшава квалитет живота болесника са акутним и хроничним уролошким болести, лапароскопска хирургија омогућава мањн трауму болесника бржи опоравак и значајне финансијске уштеде за друштво у целини.[1]
Кратке чињенице Лапароскопска хирургија у урологији, Класификација и спољашњи ресурси ...
Изводи се употребом лапароскопа (танких флексибилних цеви са хладним светлом, камером са пратећом видео опремом), и друге високософистициране опреме. У трбух, преткодно анестезираног пацијента, уводи се неколико хируршких инструмената, уз помоћ којих се на минимално инвазиван (безболан и недеструктиван) начин уклања оболео орган, или њеагов оболели део. а према потреби имплантира орган донора. Зато нпр. лапароскопска трансплантација бубрега све више добија на популарности.[2]
Уролози су били међу првима који су користили ендоскопски трансуретрални приступ још од краја 19. века.[3]
Такође уролози су били међу првим хирурзима који су усвајили лапароскопску хирургију као једну од метода избора у лечењу бројних уролошких болести.
Данас је са готово сваки отворен хируршки захват може извести лапароскопски.
2000. године у САД регистрован је први роботизовани оперативни систем.
Данас је роботска хирургија саставни део модерне урологије тако да се нпр. у Сједињеним Америчким Државама простатектомија обавља углавном применом робота.[4]
Медицинска наука и техника све више напредује и у будућности нас чека чека н убрзан развој операције путем природних отвора (енгл.).[5][6]
Стални технолошки напредак омогућио је данас дијагностичке и терапијске процедуре у урологији са користећи минимално инвазивне технике. Овај приступ постиже исту ефикасност као и отворене хируршке процедуре, али са значајним смањењем бола и трајањем опоравка. Минимално инвазивна хирургија (скраћено МИК) укључује пуно мањи оперативни рез јер омогућава терапеутски поступк без оперативног реза, и пружа низ других погодности:
краћи боравак у болници,
мањи постоперативни бол што умањује потребу за аналгезија,
мањи губитак крви,
бољи естетски ефекат,
бржи повратак у нормалне радне активности.
Поред наведеног ова метода има, што је најважније, исти клинички ефекат третмана као и традиционални хируршки приступ.
Cugura, J. F.; Kirac, I.; Kulis, T.; Janković, J.; Beslin, M. B. (2008). „First case of single incisionlaparoscopic surgery for totally extraperitoneal inguinal herniarepair”. Acta Clin Croat. 47 (4): 249—52. PMID19388474..
Reddy, M. N.; Nerli, R. B. (2015). „The laparoscopic pyeloplasty: Is there a role in the age of robotics?”. Urol Clin North Am. 42 (1): 43—52. PMID25455171. doi:10.1016/j.ucl.2014.09.004..