From Wikipedia, the free encyclopedia
Кућни апарати су апарати, машине или уређаји који се користе у кући домаћинству.[1][2] Они се деле у три категорије: мали уређаји, главни уређаји или бела техника,[3] и електроника широке потрошње, или смеђа роба у Великој Британији.[4]
Кућни апарати се користе за одржавање хигијене, спремање хране и сично. Кућни апарати користе за свој рад: електричну енергију, плин, топлотну енергију (чврсто гориво: дрво, угаљ, нафта) итд.
С обзиром на широку употребу, домаћа примена повезана са кућним апаратима је везана за дефиницију уређаја као „инструмента или апарата дизајнираног за одређену употребу или функцију“.[5] Тачније, Колинсов енглески речник дефинише „кућни апарат“ као: „уређаје или машине, обично електричне, који се налазе у вашем дому и које користите за обављање послова као што су чишћење или кување“.[6] Широка употреба, која је дата дефиницијом, омогућава да скоро сваки уређај намењен кућној употреби буде кућни апарат, укључујући потрошачку електронику, као и пећи,[7] фрижидере, тостере[7] и клима уређаје.
Иако многи уређаји постоје вековима, самостални електрични или гасни уређаји су јединствена америчка иновација која се појавила у двадесетом веку. Развој ових апарата везан је за нестанак кућне послуге са пуним радним временом и жељом да се смање дуготрајне активности у потрази за више времена за рекреацију. Почетком 1900-их, електрични и гасни уређаји укључивали су машине за прање веша, бојлере, фрижидере, чајнике и машине за шивење. Проналазак мале електричне пегле за одећу Ерла Ричардсона 1903. године дао је мали почетни подстицај индустрији кућних апарата. У економској експанзији после Другог светског рата, употреба машина за прање судова и машина за сушење веша у домаћинству била је део промене због погодности. Повећање дискреционог прихода се одразило на повећање броја разних кућних апарата.[8][9]
Министарство енергетике Сједињених Држава разматра усклађеност са националним Законом о очувању енергије за уређаје из 1987. године, који је захтевао од произвођача да смање потрошњу енергије уређаја за 25% сваких пет година.[8]
Главни уређаји, такође познати као бела техника, обухватају главне кућне апарате и могу укључивати: клима уређаје,[10] машине за прање судова,[10] машине за сушење веша, ормане за сушење, замрзиваче, фрижидере,[10] кухињске шпорете, бојлере,[10] машине за прање веша,[10] компактори за смеће, микроталасне пећнице и индукционе штедњаке. Бела техника је обично била фарбана или емајлирана у бело, а многа од њих и даље јесте.[11]
Мали апарати су обично мале електричне машине за домаћинство, такође веома корисне и лако се носе и инсталирају. Још једна категорија се користи у кухињи, укључујући: соковнике, електричне миксере, машине за млевење меса, млинове за кафу, фритезе, млин зачинског биља, мултипрактик,[12] електричне чајнике, вафларнике, апарате за кафу, блендере,[12] шпорет за пиринач,[7] тостере и аспираторе.
Потрошачка електроника или кућна електроника[10] је електронска (аналогна или дигитална) опрема намењена свакодневној употреби, обично у приватним кућама. Потрошачка електроника укључује уређаје који се користе за забаву, комуникацију и рекреацију. На британском енглеском произвођачи и продавци их често називају смеђом робом, да би је разликовали од „беле робе“ која је намењена за кућне послове, као што су машине за прање веша и фрижидери, иако се данас и то може сматрати смеђом робом, јер су неки од тих уређаја повезани на Интернетом.[13][n 1] Неки такви уређаји су традиционално били опремљени са правим или имитацијом дрвета, отуда и назив. Ово је постало ретко, али назив се задржао, чак и за робу за коју је мало вероватно да је икада имала дрвено кућиште (нпр. камкордери). Током 2010-их, ова разлика више не постоји у великим продавницама потрошачке електронике, које продају и уређаје за забаву, комуникацију и кућне канцеларије и кухињске уређаје као што су фрижидери. Најпродаванији производи потрошачке електронике су својевремено били компакт дискови.[15] Примери су: кућна електроника, радио пријемници, телевизори,[7] видео-рекордери, CD и DVD плејери,[7] дигитални фотоапарати, камкордери, фото-апарати, сатови, будилници, рачунари, конзоле за видео игре, хај фиј и кућни биоскоп, телефони и телефонске секретарице.
Истраживање спроведено 2020. на више од тринаест хиљада људи у Великој Британији открило је колико дуго су власници уређаја имали своје уређаје пре него што су морали да их замене због квара, погоршања перформанси или старости уређаја.
| Уређај | Најдужи просечни процењени животни век | Најкраћи просечни процењени животни век |
|---|---|---|
| Машина за веш | 21 година | 13 година |
| Машину за сушење веша | 24 година | 17 година |
| Машина за прање судова | 22 година | 13 година |
| Уграђена рерна | 29 година | 23 година |
| Замрзивач | 24 година | 14 година |
| Фрижидер | 29 година | 18 година |
Постоји тренд умрежавања кућних апарата заједно и комбиновања њихових контрола и кључних функција.[17] На пример, расподелом енергије могло би се управљати равномерније, тако да када је машина за прање веша укључена, рерна може да пређе у режим одложеног старта, или обрнуто. Или, машина за прање веша и машина за сушење веша могу да деле информације о карактеристикама пуњења (нежно/нормално, лагано/пуно) и да синхронизују време завршетка тако да мокри веш не мора да чека пре него што се стави у машину за сушење.
Поред тога, неки произвођачи кућних апарата брзо почињу да постављају хардвер који омогућава повезивање са Интернетом у кућне апарате како би омогућили даљинско управљање, аутоматизацију, комуникацију са другим кућним апаратима и више функционалности које омогућавају повезаност.[17][18][19][20] Кућни апарати повезани на интернет били су посебно распрострањени током недавних догађаја Сајма потрошачке електронике.[21]
Рециклажа апарата се састоји од демонтаже отпадних кућних апарата и одлагања њихових делова за поновну употребу. Главни типови уређаја који се рециклирају су телевизори, фрижидери, клима уређаји, машине за прање веша и рачунари. То укључује растављање, уклањање опасних компоненти и уништавање опреме за обнављање материјала, углавном уситњавањем, сортирањем и класирањем.[22]
Додатне мере које Европска унија уводи како би смањила количину отпада и негативан утицај на климатске промене јесте давање права на поправку уређаја и по истеку гаранције. У Европској Унији постигнута је ''политичка сагласност о нацрту закона'' на нивоу Европског парламента и Савета Европе. Мера подразумева да ће и после истека гаранције произвођач имати обавезу да поправи уобичајене производе за домаћинство.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
