Курдски језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Курдски језик (курд. ) је континуум западноиранских језика којим говоре Курди у југозападној Азији. Састоји се од три дијалектичке скупине познате као курманџи (или сјевернокурдски), сорани (или средњокурдски) и пехлевани (или јужнокурдски). Горани (или Гурани) и зазаки језик такође говоре Курди, али они лингвистички нису курдски језици. По посљедњој процјени (од 2009. године) сматра се да је курдски матерњи језик 20-30 милиона говорника.
курдски | |||
---|---|---|---|
كوردی, Kurdî, Kurdí, Кöрди[1] | |||
Говори се у | Турска, Иран, Ирак, Сирија, Јерменија и Азербејџан[2][3][4][5][6] | ||
Регион | Блиски исток, јужна и централна Азија | ||
Број говорника | 25-30 милиона Курда (2000-2010) | ||
индоевропски
| |||
арапско писмо у Ираку и Ирану, латиница у Турској, Сирији и Јерменији[7][8][9] | |||
Званични статус | |||
Службени језик у | Ирак (заједно са арапским језиком) Иран (регионални) | ||
Признати мањински језик у | |||
Језички кодови | |||
ISO 639-1 | ku | ||
ISO 639-2 | kur | ||
ISO 639-3 | kur – укључујући кодПојединачни кодови: ckb – Сораниkmr – Курмаџиsdh – Пехлеваниlki – Леки језик[10] | ||
Распрострањеност курдског језика на средњем истоку Већински језик
Мањински језик | |||
Распрострањеност курдског језика
|
Књижевност на курдском језику је углавном била ограничена на поезију до почетка 20. вијека, када је почео развој опште књижевности. Данас су најзаступљенији дијалекти који се говоре на сјеверу, тачније је курманџи, и истоку и западну, тј. сорани, географске области познате као Курдистан. Сорани дијалекат, заједно са арапским језиком, је један од два службена језика Ирака, а у политичким документима се једноставно назива курдски.[11][12] Курманџи је признат као мањински језик у Јерменији, а такође се говори и у Турској, Сирији, Ираку и Ирану.
Одвојеном скупином језика, заза-горани, говори неколико милиона Курда.[13][14][15][16] Већина Курда говори курманџи,[17] а већина курдских текстова је написана на курманџију и соранију. Курманџи је написан хаварским писмом, изведеним латиничним писмом, а сорански је написан соранским писмом, изведеним арапским писмом.
Класификација лакија као дијалекта јужнокурдског или као четвртог језика под курдским је ствар дебате,[10] али разлике између лакија и других дијалеката јужних Курда су минималне.[18]