Култура Албаније
From Wikipedia, the free encyclopedia
Албанска култура или култура Албанаца (алб. ) је појам који оличава уметничке, кулинарске, књижевне, музичке, политичке и друштвене елементе који су репрезентативни за Албанце. Албанску културу значајно је обликовала географија и историја Албаније, Косова, делова Црне Горе, делова Северне Македоније и дела северне Грчке. Израсла је из палеобалканских култура, укључујући протоалбанску, илирску, трачку, дачанску, са њиховим паганским веровањима и специфичним начином живота у шумовитим пределима далеке јужне Европе. На албанску културу такође су утицали стари Грци, Римљани, Византинци и Османлије.
Назив „Албанац“ потиче од илирског племена Албана и њихове престонице у Албанополису коју је Птоломеј забележио у античко доба.[1][2] Раније су Албанци своју државу називали Арберија или Арбенија и називали су се Арбереши или Арбенези до шеснаестог века као топоними од Албанија или Шћипнија. Ендоними Шћиптари или Шћиптаре постепено су заменили Арбере и Арбереше.[3][4] Термини Албанија и Албанци популарно се тумаче као „Земља орлова“ и „Деца орлова“/„Људи орлова“.
Албанци се могу културно и лингвистички раздвојити у две групе као што су северни Геги и јужни Тоски.[5] Линија разграничења између обе групе, заснована на дијалекту, је река Шкумба која прелази Албанију са истока на запад.[6] Изван Албаније, гегијским углавном говоре Албанци са Косова, северозападне Северне Македоније, Црне Горе и Хрватске (Арбанаси). С друге стране, тоскијским говоре Албанци Грчке (Арванити, Чам), југозападне Северне Македоније и јужне Италије (Арбереше). Различитост између Гега и Тоска може бити значајна, обе стране се снажно идентификују са заједничком националном и етничком културом.
Дом муслимана и хришћана, верска толеранција је једна од најважнијих вредности традиције албанског народа. Опште је прихваћено да су Албанци добро познати о тим вредностима, о мирној коегзистенцији међу верницима различитих верских заједница у земљи.[7]
Захваљујући својој дугој историји, Албанија је дом многих вредних споменика као што су остаци Бутринта, средњовековни градови Берат и Ђирокастра, римски амфитеатар у Драчу, илирске гробнице и тврђава Баштова. Други примери значајног доприноса архитектури могу се наћи у Аполонији, Билису, Аманцији, Феници, Скадру и многим другим.[8]
Упркос томе што је мала земља, Албанија има три локалитета на Унесковој листи светске баштине и један елемент нематеријалне културне баштине. Бератски кодекси су од изузетног значаја за светску заједницу, а такође и за развој античке библијске, литургијске и хагиографске књижевности. Због тога је 2005. године уписан у Унесков регистар Памћење света.[9]