Крвни притисак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Артеријски крвни притисак (лат. ) је сила којом циркулишућа крв делује на јединицу површине крвног суда, а која настаје услед контракција срчане мускулатуре и последичног потискивања крви кроз кардиоваскуларни систем. Са аспекта физике, висина крвног притиска () зависи од ударног волумена крви леве коморе срца () и периферног отпора у крвним судовима ():[1]
При сваком избацивању крви из леве срчане коморе притисак расте, док исти полако опада у периоду између две контракције када се крв улива из преткомора у коморе и срце припрема за нову контракцију. Из тог разлога се одређују две вредности: горњи (систолни) и доњи (дијастолни) крвни притисак. Вредности добијене мерењем помоћу различитих инструмената се односе на притисак у крвним судовима на нивоу срца, јер он није исти у свим деловима тела услед хидростатског ефекта и бројних других чинилаца.
Стандардна јединица којом се изражава крвни притисак је милиметар живиног стуба (), мада се некад користе и друге јединице попут килопаскала (), центиметра воденог стуба () итд.[2] Крвни притисак је променљив, мења се током дана и ноћи и подложан је многим спољним и унутрашњим факторима. Те промене су последица активације бројних механизама којима организам настоји одржати одговарајући проток зависно од променљивих животних услова. По мишљењу бројних експерата, нормалан крвни притисак код човека креће се око 120/80 или ниже.[3][4][5]