Срце
мишићни орган у телу животиња, са основном функцијом у циркулацији течности кроз организам / From Wikipedia, the free encyclopedia
Срце је шупљи мишићни орган у телу животиња, са основном функцијом у циркулацији течности кроз организам.[1] Налази се на средини грудног коша. Људско срце има масу 200-425 грама. Срце је изграђено од срчаног мишићног ткива. Добро је покривено што му осигурава довољно хране и кисеоника. Крв опскрбљује тело кисеоником и нутријентима, и учествује у уклањању метаболичког отпада.[2] Код људи, срце је лоцирано између плућа, у средишњем делу грудног коша.[3]
Срце | |
---|---|
Детаљи | |
Систем | Циркулацијски |
Артерија | Аорта,[lower-alpha 1] Плућно стабло, десна и лева плућна артерија[lower-alpha 2] Десна коронарна артерија, лева главна коронарна артерија[lower-alpha 3] |
Вена | Горња шупља вена, Доња шупља вена,[lower-alpha 4] Десна и лева плућна вена,[lower-alpha 5] Велика срчана вена, Средња срчана вена, Мала срчана вена, Предње срчане вене.[lower-alpha 6] |
Нерв | , |
Идентификатори | |
Латински | |
Грчки | |
MeSH | D006321 |
TA | A12.1.00.001 |
Анатомска терминологија |
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Срце је подељено мишићним зидом на леву и десну страну. Свака страна се дели на два дела - мањи је преткомора, а већи комора.[4][5] Уобичајено је да се десна преткомора и комора називају „правим срцем”, док су њихови леви пандани „лево срце”.[6] За разлику од тога, рибе имају две коморе, преткомору и комору, док гмизавци имају три коморе.[5] Срчани залисци регулишу пролазак крви из преткоморе у комору. Они имају улогу вентила: пропуштају крв у једном смеру, из преткоморе у комору. Ток крви који пролази из преткоморе у комору затвара срчане залиске па враћање крви није могуће.[7][8][9][3] Срце је затворено у заштитној овојници, перикарду, која исто тако садржи малу количину флуида.[10][11][12] Зид срца се састоји од три слоја: перикарда, миокарда, и ендокарда.[13]
Срце пумпа крв са ритмом одређеним помоћу групе ћелија за регулацију ритма у синоатријском чвору. Оне генеришу струју која узрокује контракцију срца, путујући кроз атриовентрикуларни чвор и дуж спроводног система срца. Срце добија крв са ниским садржајем кисеоника из системске циркулације, која улази у десну преткомору из горње и доње велике шушље вене и прелази у десну комору. Одатле се крв пумпа у плућну циркулацију крви, кроз плућа где она прима кисеоник и отпушта угљен-диоксид. Оксигенована крв се затим враћа до леве преткоморе, прелази у леву комору и пумпа се кроз аорту до системске циркулације − где се кисеоник користи и метаболизује до угљен-диоксида.[14] Срце куса при мировању тела брзином од око 72 откуцаја у минуту.[15] Током физичких активности долази до привременог убрзања рада срца, али се брзина временом враћа на ниво при мировању.[16]
Кардиоваскуларне болести су најчешћи глобални узрок смрти према подацима из 2008. године. Оне узрокују око 30% смртних случајева.[17][18] Од тога више од три четвртине су последица коронарних артеријских болести и можданог удара.[17] Фактори ризика обухватају: пушење, прекомерну телесну тежину, недовољну физичку активност, висок холестерол, висок крвни притисак, и лоше контролисани дијабетес, између осталог.[19] Кардиоваскуларне болести често немају симптоме или могу да узрокују бол у грудима или краткоћу даха. Дијагноза срчаних обољења често се врши узимањем у обзир медицинске историје, слушањем срчаних звукова помоћу стетоскопа, анализом ЕКГ и ултразвука.[3] Специјалисти који имају фокус на срчаним болестима се називају кардиолозима, мада многе друге медицинске специјалности исто тако учествују у третману.[18]