![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Royal_arms_of_Aragon_%2528Crowned%2529.svg/langsr-640px-Royal_arms_of_Aragon_%2528Crowned%2529.svg.png&w=640&q=50)
Краљевина Арагон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљевина Арагон (кат. , лат. , шп. ) настала је 1035. године, уједињењем грофовија Арагон, Собарбе и Рибагорза под Рамиром I, и траје све до 1516. године, када умире Фернандо Католички. Браком између Фернанда Католичког и Изабеле од Кастиље, ова два краљевства су уједињена. Краљевину Арагон не треба је мешати са круном Арагона, која је обухватала и друге територије — Кнежевину Каталонију (која је састављена од бивших Каталонских округа), Краљевину Валенсију, Краљевину Мајорку и друге поседе које су сада део Француске, Италија и Грчке — које су такође били под влашћу краља Арагона, али су административно били одвојени од Краљевине Арагона.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Royal_arms_of_Aragon_%28Crowned%29.svg/640px-Royal_arms_of_Aragon_%28Crowned%29.svg.png)
Године 1479, након смрти Хуана II од Арагона, круне Арагона и Кастиље су уједињене и формирале су језгро модерне Шпаније. Арагонске земље су, међутим, задржале аутономне парламентарне и административне институције, као што су Кортс, све док декрети Нуева Планта, које је Филип V од Шпаније прогласио између 1707. и 1715. године, након Рата за шпанско наслеђе, коначно нису то окончали.[1][2]