Грчка
држава у југоисточној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Грчка (грч. [] — Елада, стгрч. [] — Елас), званично Република Грчка (грч. [] — Елиники Димократија), држава је на крајњем југоистоку Европе,[3] на југу Балканског полуострва. Смештена је на стратешки веома важном раскршћу између Европе, Блиског истока и северне Африке, између Егејског мора на истоку, Јонског мора на западу и Средоземног мора на југу. Граничи се са Албанијом на северозападу, Северном Македонијом и Бугарском на северу и Турском на североистоку. Са површином од нешто мање од 132.000 km² највећа је држава на Балканском полуострву и на 97. месту је у свету. Поред континенталног дела Грчка обухвата и преко 1.400 острва од којих су највећа и најзначајнија Крит, Евбеја, Лезбос, Родос и Крф. Обала је јако разуђена и са дужином од 13.676 km, Грчка је на 11. месту у свету. Рељеф је углавном планински, а највиши врх је планина Олимп са надморском висином од 2.917 m.
Република Грчка | |
---|---|
Главни град (и највећи) | Атина 37° 58′ N 23° 43′ E |
Службени језик | грчки |
Владавина | |
Облик државе | унитарна парламентарна уставна република |
— Председник | Катерина Сакеларопулу |
— Председник Владе | Киријакос Мицотакис |
— Председник Парламента | Константинос Тасулас |
Законодавна власт | Хеленски парламент |
Историја | |
Стварање | |
— Рат за независност | 25. март 1821. |
— Тренутни Устав | 11. јун 1975. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 131.957 km2 (95) |
— вода (%) | 1,51[1] |
Становништво | |
— 2023. | 10.413.982 (90) |
— густина | 78,9 ст./km2 (105) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2024. |
— укупно | 430,125 млрд. $[2] (55) |
— по становнику | 41.188 $ (52) |
ИХР (2022) | 0,893 (33) — веома висок |
Валута | евро |
Остале информације | |
Временска зона | +2; лети +3 |
Интернет домен | |
Позивни број | +30 |
Према подацима пописа становништва из 2011. Грчка је имала нешто мање од 11 милиона становника, а готово половина становништва је живела у три највеће градске агломерације у земљи — Атини (која је уједно главни и највећи град), Солуну и Патри. Већи градови су још и Ираклион, Лариса, Волос и Родос. Око 95% становништва су етнички Грци, те се Грчка сматра једном од етнички најхомогенијих земаља Европе. Најбројнија национална мањина су Албанци са уделом у укупној популацији од око 4%. Службени језик је грчки, а у конфесионалном погледу доминира православно хришћанство (Грчка православна црква и Цариградска патријаршија).
Историја савремене грчке државе вуче корене још из времена Античке Грчке, а сама Грчка се често сматра „колевком“ модерне европске цивилизације. Грчка је домовина савремене демократије, филозофије, Олимпијских игара, европске књижевности и историографије, политичких наука, важних научних и математичких принципа, географије, уметности (посебно драмских форми комедије и трагедије, те скулптуре). На Унесковој листи светске баштине налази се чак 17 локалитета широм Грчке. Модерна Грчка држава настала је 1830. након победе у рату за независност против Османског царства.
Грчка је чланица бројних међународних економских, политичких и војних организација. Била је међу оснивачима Организације уједињених нација (ОУН) 1945, део је НАТО пакта од 1952, а Европске уније од 1981. Од 2001. део је Еврозоне. У привредном смислу Грчка се убраја у високоразвијене државе са високим животним стандардом становништва.