From Wikipedia, the free encyclopedia
Краставац (лат. ) врста је зељастих биљака из породице бундева (). Користи се у људској исхрани као поврће.[1] Сматра се једногодишњом биљком,[2] постоје три главне врсте краставца — за резање, кисељење и без семена — у оквиру којих је створено неколико сорти. Краставац потиче са подручја од Хималаја до Кине (Јунан, Гуејџоу, Гуангси) и Северног Тајланда,[3] али сада расте на већини континената, а многе различите врсте краставца се узгајају комерцијално и продају на светском тржишту. У Северној Америци, израз дивљи краставац односи се на биљке из родова Echinocystis и Marah, иако ове две нису блиско повезане.
Краставац | |
---|---|
Краставци | |
Фотографија појединачног плода краставца | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Rosids |
Ред: | Cucurbitales |
Породица: | Cucurbitaceae |
Род: | Cucumis |
Врста: | C. sativus |
Биномно име | |
Cucumis sativus | |
Краставац је пузава лоза која се укорењује у земљи и расте на решеткама или другим потпорним оквирима, омотавајући носаче танким, спиралним витицама.[4] Биљка се такође може укоренити у подлози без земље, при чему ће се ширити дуж тла уместо потпорне конструкције. Лоза има крупно лишће које формира крошњу над плодовима.
Плод типичних сорти краставца је отприлике цилиндричан, али издужен са суженим крајевима, и може бити дуг и до 62 cm (24 in) и 10 cm (4 in) у пречнику.[5]
Плодови краставца се састоје од 95% воде (погледајте табелу исхране). У ботаничком смислу, краставац је класификован као бобица, врста ботаничке бобице са тврдом спољашњом кором и без унутрашњих подела. Међутим, слично као и парадајз и тиквице, често се доживљава, припрема и једе као поврће.[6]
Већина сорти краставца је засејана и захтевају опрашивање. У ту сврху, на хиљаде пчелињих кошница годишње се носи на поља краставаца непосредно пре цветања. Краставци се такође могу опрашити преко бумбара и неколико других врста пчела. Већина краставаца који захтевају опрашивање су самонекомпатибилни, те им је за формирање семена и плода потребан полен друге биљке.[7] Постоје неке самокомпатибилне сорте које су повезане са сортом 'лимуна'.[7] Some self-compatible cultivars exist that are related to the 'Lemon' cultivar.[7]
Неколико сорти краставца су партенокарпне, чији цветови стварају плодове без семена без опрашивања, што погоршава прехрамбени квалитет ових сорти. У Сједињеним Државама, они се обично узгајају у пластеницима, где су пчеле искључене. У Европи се узгајају на отвореном у неким регионима, где су пчеле такође искључене.
Традиционалне сорте дају прво мушке цветове, а затим женске, у приближно еквивалентном броју. Новије гинојемске хибридне сорте дају скоро све женске цветове. Они могу имати пресађену сорту поленизатора, и број кошница по јединици површине је повећан, али промене температуре индукују мушко цвеће чак и на овим биљкама, што може бити довољно за опрашивање.[7]
Године 2009, међународни тим истраживача је објавио да су секвенционирали геном краставца.[8]
Краставац је пореклом из Индије. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина Хималаја. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п. н. е. а Римљани нешто касније.[9]
Корен краставца је осовински са разгранатим бочним жилама. Коријен краставца је површински а у тло продире најдубље до 30 cm само ретко може и до 50 cm.
Стабло је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете.
Листови су прости са урезима, налазе се на дугачкој лисној дршци и величина им зависи од сорте. Једноставни су, крупни и длакави, петокрпастог облика. Из пазуха листова развијају се секундарне вреже, а зависно од начина гајења могу се развити и вреже терцијарних и виших редова.
Цветови су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају круницу од 5 листића која је код женских цветова крупнија.
Плод је велика сочна бобица која садржи вискок проценат воде, а мало угљених хидрата, беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је калијум, а у мањим количинама има фософора, натријума, мангана, калцијума. Плод има највише Ц витамина и све витамине из групе Б али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима. Покожица плода је зелене боје.[10]
Семе је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година.
За нормалан раст и развиће потребан је интензитет светлости од 8.000-9.000 лукса, а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32 °C. Изнад 36 °C престаје асимилација, на 42 °C престаје раст, испод 14 °C образовање орагана, испод 7 °C пораст органа, а испод 0,5 °C долази до угинућа биљке.[11] Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима.
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
Енергија | 65 kJ (16 kcal) |
3,63 g | |
Шећери | 1,67 |
Прехрамбена влакна | 0,5 g |
0,11 g | |
0,65 g | |
Витамини | |
Тиамин (Б1) | (2%) 0,027 mg |
Рибофлавин (Б2) | (3%) 0,033 mg |
Ниацин (Б3) | (1%) 0,098 mg |
Витамин Б5 | (5%) 0,259 mg |
Витамин Б6 | (3%) 0,04 mg |
Фолат (Б9) | (2%) 7 μg |
Витамин Ц | (3%) 2,8 mg |
Витамин К | (16%) 16,4 μg |
Минерали | |
Калцијум | (2%) 16 mg |
Гвожђе | (2%) 0,28 mg |
Магнезијум | (4%) 13 mg |
Манган | (4%) 0,079 mg |
Фосфор | (3%) 24 mg |
Калијум | (3%) 147 mg |
Натријум | (0%) 2 mg |
Цинк | (2%) 0,2 mg |
Остали конституенти | |
Вода | 95,23 g |
Fluoride | 1.3 µg |
| |
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. |
Сорте краставца се деле по дужини плодова, па зато постоје сорте са дугим, средње дугим и кратким плодовима. Сорте са дугим плодовима се користе за производњу у стакленицима. За индустријску прераду користе се сорте са кратким плодовима(корнишони), а средње дуги плодови (салатне сорте) за потрошњу у свежем стању.
Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из организма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.[15]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.