Кравље

Кравље је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на југоисточном рубу Алексиначке котлине, на око 22 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 430 становника (према попису из 1991. било је 531 становника).

Кравље
Кравље
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
— 2011.	327
Географске карактеристике
Координате	43° 27′ 16″ С; 21° 54′ 20″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	332
Кравље Кравље на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака

Историја

Антички и постантички налази указују на давну насељеност овог села. Држећи се долине Топоничке реке пролазио је овим крајем један попречан римски пут у правцу данашњег Голака. У потесу Гробља, на југозападној страни сеоског насеља, пронађени су предмети (остаци грађевине, мермерне степенице, керамичке цеви) непознате старости. Турски попис 1454/55. године, непосредно након пада ових крајева у турске руке, затекао га је под истим називом, као веће село у власничтву тројице спахија: Горње Кравље (део села) имало је 23 домаћинства и давало приход од 997 акчи; други део села, убележен само као Кравље, имао је 12 домаћинстава и дужило се дажбинама у износу од 828 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Кравје, а имало је 45 кућа, 8 удовичка домаћинства, 7 самачка домаћинства.^[1] У попису 1586. године Кравље се спомиње као дербенџијско село. У селу живи предање да су његови најранији житељи били „Латини“ (вероватно романовлашки сточари). Стариначки родови, чије се порекло не зна, јесу: Шековци (Симоновци), Чукаловци, и Валинци, док се за Перинце верује да су у нека давна времена њихови преци (два брата: Пеја и Цаја) дошли са Косова. Мирковци су се доселили из Давидовца (Сврљиг), Стојковићи из Раденковца (Соко Бања) и Љубичини из Хума (Ниш), остали родови припадају млађој засељености.

Од 1833. до децембра 1877. године Кравље се налазило на самој граници унутар турске територије. Атаром села са источне стране пролазила је граница (плот) са српском и двема турским караулама. У бојевима, пред ослобођење, Кравље је било спаљено, а мештани су пре тога били избегли делом у Мађаре (Ражањ), делом у Језеро (Сокобања), док су се после ослобођења (1878) вратили у своје село.

Крајем 19. века (1895. године) имало је 69 домаћинстава и 696 становника, а године 1930. у њему су живела 123 домаћинства и 924 становника.

После ослобођења од Турака, Кравље се развијало као ратарско-сточарско, виноградарско-воћарско и горосешко село. Свој пољопривредни карактер, најпре на преовлађујућим натуралним, а касније и на тржишним основама, задржало је и после Другог светског рата, а од шездесетих година 20. века је село запљуснуо јачи талас емиграције радно способног становништва (Ниш, Алексинац, Београд, моравска села) с последицом застаревања села (старачка домаћинства). Кравље је дало велике жртве у ратовима: у Првом светском рату 78 жртава, а у НОР-у 68. Било је значајан партизанско средиште у Другом светском рату. Село је (у Перинској воденици), поред осталог, прихватило логораше са Црвеног крста фебруара 1942. године, одакле су упућени даље.

На граници према велепољском атару, у клисури Топоничке реке, на топоничком раседу, налази се Крављанска бања (Топило), а на излазу из клисуре, поред цркве Светог Николе, у воденици у кориту реке, на бочном раседу, налази се још један термални извор. Термални извори користили су се у прошлости за топљење конопље, отуда назив Топило, али користили су се и као култни и лековити извори за лечење околног становништва. У пећинама око Топила крајем прве половине 19. века склонио се од „чуме“ (куге) пазарански род из Веле Поља, па се по њима овдашњи локални вис зове Пазарански камен. Почетак новијег коришћења Бање датира из 1954. године. Употреба воде и смештај болесника одвијали су се спонтано; у току сезоне (јули - октобар) израстало је повеће насеље с око стотину колиба од прућа и шатора („черге“). Осим из околине посетиоци су долазили, и долазе, и из удаљенијих крајева: Топлице, Заплања, Ниша. Од 1968/70. године почела је изградња викендица и стабилнијих објеката за издавање, каквих је осамдесетих година 20. века већ било око 90.

Према пописним подацима у Крављу је 1971. године живело 131 пољопривредно, 43 мешовита и 4 непољопривредна домаћинства.

Саобраћај

До Кравља се може доћи приградском линијом 32 ПАС Ниш - Горња Топоница - Берчинац - Миљковац - Веле Поље - Палиграце- Кравље.

Демографија

У насељу Кравље живи 300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 58,6 година (57,4 код мушкараца и 59,7 код жена). У насељу има 148 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,21.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 1.034 1953. 1.083 1961. 1.024 1971. 856 1981. 622 1991. 531 530 2002. 430 430 2011. 327

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			424	98,60%
Роми			1	0,23%
Бугари			1	0,23%
непознато			3	0,69%

Становништво према полу и старости^[4]

	м			ж
?	6			3
80+	14			23
75—79	14			27
70—74	22			35
65—69	30			27
60—64	27			31
55—59	20			12
50—54	10			13
45—49	14			3
40—44	9			3
35—39	12			4
30—34	9			12
25—29	6			5
20—24	2			1
15—19	2			4
10—14	11			4
5—9	5			3
0—4	4			3
Просек :	54,4			61,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 172 175 175 178 175 166 170

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 34 79 29 11 6 7 0 2 1 1 2,53

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	197	22	146	21	6	2
Женски	203	8	145	48	2	0
УКУПНО	400	30	291	69	8	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	162	121	0	0	23
Женски	112	104	0	0	1
УКУПНО	274	225	0	0	24
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	5	2	0	3
Женски	0	0	3	0	0
УКУПНО	0	5	5	0	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	0	0	1
Женски	0	0	0	1	1
УКУПНО	0	1	0	1	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	1
Женски	1	0	0	1
УКУПНО	6	0	0	2

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту (15. март 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 74-75.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()