From Wikipedia, the free encyclopedia
Константин Афрички, Константин Африканац (лат. ; око 1010. или 1020 — око 1087), монах и лекар, који је службовао у манастиру Монте Касино, у близини Касина у Војводству Беневенто (данас у Италији), пасионирани љубитељ литературе и оријенталних језика, највећи преводилац медицинских дела са арапског и грчког на латински језик, чији су преводи омогућили даљи развој медицине у Медицинској школи у Салерну а нешто касније и у Европи. Његови преводи се и данас налазе у библиотекама у Италији, Немачкој, Француској, Белгији и Енглеској где су коришћени као уџбеници медицине у средњем веку, све до 16. века.[1][2]
Константин Афрички | |
---|---|
Датум рођења | око 1010. или 1020. |
Место рођења | Картагина, Египат |
Датум смрти | око 1087. |
Место смрти | Монте Касино, Кнежевина Бенвенто (данас Италија) |
Пребивалиште | Италија |
Националност | Италија |
Образовање | Медицинска школа у Салерну |
Поље | Религија, Медицина |
Институција | Манастир Монте Касино Италија |
Познат по | Преводима медицинских књига |
Увео класичну арапску и грчку медицину у Европу |
О његовом животном путу постоје две верзије. Прва верзија је „Легенда о Константину Афричком“ из биографија Петра Ђакона, монаха из Монте Касина, који је први после Константинове смрти написао његову биографију, Константинов живот пре његовог доласка у Салерно око 1070. је нејасан. Према монаху Пиетру Ђакону, Константин је рођена у Картагини, путовао је интензивно по северној Африци и разним деловимаа Азије, око четири деценије, и на овом путу скупљао рукописе из медицини и других наука. Када је избачен из Картагине као „врач“, он је побегао у Салерно, где је остао неколико година пре него што се пензионисао и замонашио 1076. у манастиру Монте Касино.[3] (наставак у тексту Легенда о Константину Афричком)...
Друга врезија је верзија Даремберга Рензија, кустоса Националне библиотеке у Паризу и Леклерка аутора „Историје арапске медицине“, који су написали књигу посвећену Константину Афричком, штампану у Берлину 1865, и оријенталисте Карла Судхофа који је открио нова и важна документе (1922) која задиру у живот Константина, он је рођен у Тунису где је живао и радио као трговац који је често путовао у Италију, и који је једно време боравио у Картагини, где је радио као лекар. Константин је као трговац био образован човек, што није ништа изненађујуће, јер се образовао у великој џамији Заитуна у Тунису и образовној установи отвореној за све и где је имао приступ делима арапских писаца. Тако да је поседовао како традиционална тако и рационална знања. Трговина између Туниса и Италије је у то доба „цветала“, и није престајала и током тешких времена. Тунис је имао канцеларије (представништва) на разним локацијама хришћанске Сицилије и јужне Италије. Ово укључује Бари, Таранто, Агриполис и Гаглионе. Тунис је извозио маслиново уље, восак, кожу, вуну и друге производ, а увозио пшеницу у гладим годинама. Како би се лакше бавио трговином Константин прелази у хришћанство и настањује се у Салерну, где касније наставља живот у манастиру Монте Касину. Са собом је понео и бројне преводе вредних дела арапске медицине, за које је трврдио да су његова.
Константин Афрички рођен је око 1010. или 1020. у Картагини[4] у древном Тунису који је тада био под влашћу арапа. Још као младић имао је велику жељу да учи и зато је отишао у Вавилон, где је научио граматику, логику, физику, геометрију, аритметику, математику, астрономију (медицину), „призивање духова“, и музику. После школовања, добро поткован знањем из разних области, одлази у Индију и неке арапске земље да би се са тог пута вратио у Египат да коначно заврши медицину. Константин је добар део живота (око 40 година) провео на путовањима кроз Сирију, Индију, Етиопију и Персију, што му је омогућило да стекне знање и научи језик ових земаља. Враћа се у свој родни град али ту је постао трн у оку многим његовим земљацима који су га прогласили за врача, па је Константин осетио да му је живот угрожен и око 1065. напустио је Африку и дошао у Италију у град Салерно у околини Напуља, где се једно време скривао од освете, земљака, преобучен у просјака. Брат краља Вавилона, који је пролазио кроз овај град препознао је Константина и представио га чувеном Роберту Гвискару војводи од Салерна, који га је поставио на дужност првог секретара.[5]
После промене вере и прихватанје хришћанства Константин постаје монах. Настањује се у мансатиру Монте Касино основаном од стране Светог Бенедикта из Нурса 529, где живи и ради као монах све до смрти. Константин завршава студије медицине у тада јединој Медицинсдкој школи у Европи познатој под називом „Салернитана“. Захвалљујући његовим бројним преводима медицинских дела староегипатских лекара, он стиче изузетна знања из медицине и уједно омогућава даљи развој и процват медицине у Медицинској школи Салернитана, која је његовим преводима значајно обогатила своју библиотеку.[6][7]
Умро је око 1087. у Манастиру Монте Касино, где је и сахрањен.
Константин је био одличан познавала оријенталних језика грчког и латински језик и пасионирани љубитељ литературе, што је допринело томе да он постане и највећи преводилац оног доба са арапског на латински језик Превео је више стотина дела (збирка - Артицела)[lower-alpha 1] ранијих култура, што је омогућило даљи развој медицине у Салерну и дало форму Медицинској школи у Салерну која је почетком 10. века постала прави факултет у Европи.[8]
Константи је најпознатији посредник медицинаког знања између истока и запада, називан је „магистрем оријента“. Он је превео Хипократове афоризме, Галенову Микротехну, хируршки део Али Абасовог дела „Китаб ал Малики“ (под насловом „Пантегни") и многа друга дела.
Није превео дела Авицене, Разесија и Абул Касима а замера му се и што је дела арапских аутора издао под својим именом, нашта се он правдао објашњењем да, због познатих предрасуда према арапима, не би она била прихваћена у Европи.[9]
Константин је такође написао и неке оригиналне радове, али је и стручњацима веома тешко разликовати оно што је несумњиво оригиналано дело од онога што треба приписати њему и времену у коме је он радио, ...„тако да је до данас недовољно разјашњено колики је његов стварни допринос медицини.“[10]
Након доласка у Монте Касино, Константин је са собом донео и медицинске рукописе које је понео из Туниса.[11] Нажалост у току пловидбе бродом, због јаког невремена део рукописа је нестао у морским таласима, а већи сачуван. Међу сачуванимд делима су и дела :
Ова књиге које су биле преводи са арапског, Константин је приказао као сопствена дела, а чак је преводе Зад Ал Мусафира () и Ахмед Ибн ал Јазара (), и потписао својим именом што је била злоупотреба без премца.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.