Милош Обреновић
вођа Другог српског устанка и врховни кнез Србије (1817−39) и (1858−60) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Милош Теодоровић Обреновић (18. март 1780. или 1783[1] — 26. септембар 1860), био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би због заслуга догурао до звања војводе, истакавши се у борбама код Ужица. Након слома устанка, 1813, био је један од малобројних војвода који су остали у земљи чиме је задобио поверење значајног дела народа, у то тешко доба.
Милош Обреновић | |
---|---|
Пуно име | Милош Теодоровић Обреновић |
Датум рођења | (1783-03-18)18. март 1783. |
Место рођења | Горња Добриња, Османско царство |
Датум смрти | 26. септембар 1860.(1860-09-26) (77 год.) |
Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Гроб | Саборна црква у Београду |
Супружник | Љубица Обреновић |
Потомство | 8 брачних: 8 ванбрачних, а наводно и Миливоје Петровић Блазнавац |
Родитељи | Теодор Михаиловић Вишња Урошевић |
Династија | Обреновићи |
кнез Србије | |
Период | 23. децембар 1858 — 26. септембар 1860. |
Претходник | Александар Карађорђевић |
Наследник | Михаило Обреновић |
кнез Србије | |
Период | 6. новембар 1817 — 25. јун 1839. |
Претходник | титула успостављена |
Наследник | Милан Обреновић |
Велики вожд Србије | |
Период | 23. април 1815 — 6. новембар 1817. |
Претходник | Карађорђе Петровић |
Наследник | титула укинута |
Монограм кнеза Милоша Обреновића Грб кнеза Милоша Обреновића |
Након краћег времена и појачаног терора османлија стао је на чело као изабрани вођа Другог српског устанка, који је подигао у Такову, 1815. Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима. Склопио је усмени договор са Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи. За време његове прве владавине, упорном дипломатијом, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Османског царства и укинут је феудализам након чега је настао нови друштвени слој слободно сељаштво. Кнез Милош је владао аутократски, стално одбијајући да ограничи и дели власт, због чега је против његове власти било подизано неколико буна. Најзначајнија је била Милетина буна која је за последицу имала доношење краткотрајног либералног Сретењског устава који је поставио темеље правног поретка у земљи. Током своје прве владавине, кнез Милош је био најбогатији човек у Србији и један од имућнијих на Балкану, а током изгнанства пословно су га претекли други велетрговци. Иако је био неписмен током његове прве владавине основане су 82 школе, 2 полугимназије, 1 гимназија и Лицеум Књажества сербског, који представља темељ високог образовања.
У изгнанству је провео 19 година, од 1839. до 1859. године, прво у Бечу а потом на својим имањима у Влашкој, одакле је давао политичку подршку својим присталицама у Србији. Враћен је на власт после Светоандрејске скупштине 1858. Током краткотрајне друге владавине наложио је да се прогоне политички противници за које је сматрао да су одговорни за његово вишегодишње изгнанство али је и усвојен Закон о скупштини чиме се у земљи утемељио парламентарни систем. Када се вратио у Србију, ушао је преко Гургусовца, ког је том приликом преименовао у Књажевац.