From Wikipedia, the free encyclopedia
Кнежевина Влашка (рум. [1], рум. ћир. ), румунска је држава на територији Влашке, која је постојала од средине 14. вијека до 1859/1861. године, када се ујединила са Кнежевином Молдавијом у државу под називом Уједињене Кнежевине Молдавија и Влашка. У 15. вијеку пала је под феудалну власт Османског царства. Од 18. вијека, у земљи је на власти био фанариотски режим.
Кнежевина Влашка Влашка | |||
---|---|---|---|
Мапа Кнежевине Влашке од 13. до 16. вијека | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | средња Европа | ||
Земља | Влашка | ||
Престоница | Кампулунг, Куртеа де Арђеш (1330—1418), Трговиште (1418—1659), Букурешт (од 1659) | ||
Друштво | |||
Службени језик | црквенословенски, валашски, влашки | ||
Религија | православље | ||
Политика | |||
Облик државе | монархија | ||
— Председник | Османски султан | ||
— Премијер | Велики везир | ||
Иванко Басараба | |||
Мирча I Старији | |||
Законодавна власт | бојарски савет | ||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век, нови век | ||
— Оснивање | 1330. | ||
— Укидање | 1859/1861. | ||
— Статус | бивша држава | ||
Догађаји | |||
— Битка код Посаде | Битка за Ђурђу | ||
Земље претходнице и наследнице Влашке | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Почетак независне историје Влашка датира из 1330. године. Ове године, пре битке код Посада, влашки контингент је део војске Михајла III Шишмана који ће учествовати у битци код Велбужда. Након тога, са састанка у Мраку није јасно како се утицај из Трнова и Видина (Видинско царство) распоређује по територији и да ли је Мунтенија према Трнову, а Олтенија према Видину или су земље у једној целини.
У том смислу, 1330. година је симболична за Влашку.
У средњем веку, ова територија је била саставни део такозване Прекодунавске Бугарске, а после Отоманског царства.
Након тужног завршетка побуна сејмена и домобрана, влашка латинизација Ердеља наметнута је као резултат католичке пропаганде након Ужгородске уније. У то време је постојала и католичка пропаганда у земљама јужно од Дунава — у бугарским земљама. Тако је од друге половине 17. века до прве половине 19. века створена румунска нација и у Влашкој.
Током другог рата Римљана са Дачанима (105. година) западна Олтеније је постала дио римске провинције Дакије, а остатак Влашке је укључен у провинцију Мезију. Римски лимес је првобитно поставља уз ток ријеке Олт (119. година), док је у 2. вијеку помјерена на исток — данас се линија утврђења протеже од Дунава до ријеке Рукар у Карпатима. Лимес је враћен на ријеку Олт 245. године, а 271. су Римљани напустили регион.
Област је била изложена романизацији и у вријеме Велике сеобе народа, када је велики дио савремене Румуније постао мета освајања Гота, Хуна, Авара, Словена и других народа. Римљани су 328. године изградили мост између Суцидаве и Ескова (близу Гигена), што потврђује, да су имали развијене трговинске односе са народима сјеверно од Дунава.[2][3] Римски цар Константин Велики је 332. године наредио напад на готска насеља преко Дунава. Период готске владавине се завршио када су Хуни стигли у Панонију и напали око 170 насеља са обје стране Дунава.
Романизовано становништво на средњем и доњем току Дунава у источнословенским изворима називају се Власима. Византија је владала територијом Влашке од 5. до 6. вијека, али су у 6. и 7. вијеку у ту област продрли Словени и населили се на јужној обали Дунава.[4] Византијски војсковођа Приск је 593. године поразио словенску војску, али су их Авари и Гепиди 602. године принудили на повлачење. Цар Маврикије је покушао да ојача римску позицију на сјеверној обали Дунава, распоређујући ту своју војску.[5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.