Кинеско писмо
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кинеско писмо (кин: 中文; пин: zhōngwén) обухвата писмене симболе који се користе да прикажу говорни кинески језик и правила о томе како су распоређени и пунктирани. Ови симболи су уобичајено познати као кинески карактери (кин: 漢字/汉字; пин: hànzì). Кинески карактери не чине алфабет или компактни слоговник. Уместо тога, писани систем је приближно логослоговни, то јест сваки карактер обично представља потпуно једносложну реч (видите логограм) или једносложни део речи. Сами карактери су често састављени од делова који могу представљати физичке предмете, апстрактни појам,[1] или изговор.[2]
Кинеско писмо | |
---|---|
Тип | логограм |
Језици | кинески, јапански, корејски (повремено), окинавски, вијетнамски (бивше) |
Временски период | бронзано доба Кине до садашњице |
Породица | записи на оклопима корњача
|
Кинеско писмо се сматра да је најдуже непрестано коришћен писани систем у свету. Многи савремени кинески карактери могу наћи траг назад до династије Шанг око 1500. п. н. е. и процес стварања карактера је вероватно почео неким вековима раније.[3] Кинески карактери су стандардизовани под 秦 династијом Ћин (221—206. п. н. е.).[4][5] Преко миленијума, ови карактери су се развили у веома развијен стил кинеске калиграфије.[6]
Упркос историјске промене у изговору, кинески говорници различитих дијалеката могу комуницирати у писаном облику.[7] Неке од тих знакова су усвојени у системе писања у другим источноазијским језицима, као што су јапански и корејски језик.[8][9][10][11] Писменост захтева да се запампти веома много карактера: образовни Кинези знају око 4000,[12][13] док образовни Јапанци, знају око пола њих.[9] Велики број кинеских карактера је делом довео до усвајања западних алфабета као помоћно средство за заступање кинеског језика.[14]
Кинески (хан) карактери потичу од цртежа, с тим да су најранији хан карактери представљали слике ствари које су људи гледали око себе. Међутим, укупан број карактера данас је између педесет и сто хиљада, а све то је немогуће створити само помоћу цртежа. Тако их је народ старе Кине стварао помоћу четири метода — пиктографски, по значењу, на основу асоцијативне везе и као фонограме. Било је тешко објаснити настанак самих карактера. Међутим, термин лиу шу, који се јавља још за време династије Чоу и најбоље описује поглед Кинеза на њихово писмо, говори управо о томе.