Слог
From Wikipedia, the free encyclopedia
Слог је јединица за организацију говорних звукова. На пример, реч вода се састоји од два слога: во и да. Слог је обично састављен од језгра (најчешће самогласник) са опционим почетком и крајем (обично сугласник).
Слогови се често сматрају фонолошким „блоковима” речи. Они могу утицати на ритам језика, прозодију, стиховни метар, образац нагласка, итд.
Писање слогова је почео неколико стотина година пре првих слова. Најранији пронађени слогови су на плочама писани око 2800. п. н. е. у сумерском граду Ур. Овај помак од пиктограма према слоговима се зове „најважнији напредак у историји писања”.[1]
Реч од једног слога (као што је реп) се зове једносложна реч док реч која се састоји од два слога (попут мајмун) се назива двосложна. А реч састављена од три слога (као што је сиромаш) се зове тросложна. Реч састављена од више од три слога (као што је интелигенција) се зове вишесложна, иако овај термин се често користи за описивање речи од два или више слога.