босанскохерцеговачки кантаутор From Wikipedia, the free encyclopedia
Кемал Монтено (Сарајево, 17. септембар 1948 — Загреб, 21. јануар 2015) био је босанскохерцеговачки и југословенски кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер италијанског порекла.
Рођен је 17. септембра 1948. у Сарајеву од оца Италијана и мајке Муслиманке. У родном граду је у другој половини шездесетих година 20. века отпочео певачку каријеру наступом на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ 1967. Од тада је редовно освајао прве награде као извођач, аутор музике и аутор текста. За „Шлагер сезоне“ настале су неке од његових најлепших шансона, а крајем седамдесетих на овом фестивалу изведене су и његове познате песме Сарајево љубави моја (1976) и Земљо моја (1977).
Монтена је одликовао посебан лирски, романтичарски музички израз, у којем су на јединствен начин обједињени мотиви босанске севдалинке са медитеранским шармом италијанске канцоне. Његови су текстови искрена исповест песника који је окусио живот и љубавну бол, те их на својствен начин претапа у питку песму јасног и једноставног израза. Иако се главни, љубавни мотив појављује још од Монтенове прве композиције, Монтено се ипак никада није понављао у својим шансонама, него је исти мотив спретно варирао на хиљаду различитих начина. Утопљене у хармонични костим мелодије, која не робује туробној балканској традицији, него се окреће распеваном Медитерану и још више, покаткад сетној, италијанској канцони, посебно оној са Фестивала Сан Ремо, Кемал Монтено је стварао јединствен музички израз, којем нема премца на територији целе бивше Југославије. Његове су песме химна вечитој љубави, чак и онда кад стихови говоре да је свему крај. [тражи се извор]
У току каријере кантаутора, Монтено је створио не само властити музички потпис на домаћој забавномузичкој сцени, него је својим песмама знао допринети и успеху својих колега певача-пријатеља. У тој музичкој сарадњи са тако звучним домаћим именима као што су Арсен Дедић, Здравко Чолић, Оливер Драгојевић, Даворин Поповић, Тереза Кесовија, Габи Новак, Махир Палош, Неда Украден, Исмета Крвавац, Дражен Жерић Жера, Тома Здравковић и други, Монтено није гледао властиту корист, него својеврстан начин дружења са својом рајом и пријатељима, својствен једном скромном и племенитом човеку као што је Монтено и био. [тражи се извор]
Кемо, како су га звали његови пријатељи, током 1990-их са истим је колегама извођачима остварио и низ дуета, а поред горе наведених за микрофоном су му се придружили и: Раде Шербеџија, Борис Новковић, Фуад Бацковић Дин, Данијела, Маја Оџаклијевска и други. Кемал Монтено је живео на релацији између Сарајева и Загреба, а његов је музички пут био испуњен бројним наступима на домаћим фестивалима и богатом концертном активношћу по готово свим земљама бивше Југославије.[1]
Преминуо је 21. јануара 2015. године у Загребу.[2][3][4] Сахрањен је на гробљу Баре у Сарајеву 28. јануара 2015. године.[5]
Своју музичку каријеру Кемал Монтено отпочео је у другој половини 1960-их година наступима на престижним домаћим фестивалима забавне музике. Велике успехе забележио је на првим фестивалима „Ваш шлагер сезоне“ у Сарајеву, где је постао миљеник публике свога родног града и својеврсни заштитни знак Фестивала. [тражи се извор] Први наступ био је још са песмом „Лидија“ 1967., која је освојила прву награду, а уследиле су песме као: „Свирај ми о њој“ (ВШС 1971), „Лаж“ (ВШС 1972), „Спавај, цвијете мој“ (ВШС 1973, коју је отпевао Махир Палош), „Љубавна бол“ (ВШС 1977), а својеврсну химну Сарајеву, песму „Сарајево љубави моја“ певао је на 10. јубиларном Шлагеру Сезоне 1976. Велике успехе Монтено је имао и са низом далматинских шансона изведеним на „Сплитском фестивалу“. Између 1976. и 2005.
Монтено је нанизао читав ђердан питких шансона, у којима је до изражаја посебно дошла Монтенова склоност за италијанску канцону и ведру медитеранску кантолину. [тражи се извор] Песме попут „Хиљаде бијелих марама“ (1976), „Цвите били из ђардина“ (1977), „Сунце дјетињства“ (1978), „Путовања“ (1978), „Адријана“ (1979), „Звоно дјетињства“(1980), „Причају старе ноне“(1981), „Добра вечер, узорита“ (1983), „Продужи лађо“ (1984), „Заборави“ (1995), „Кад ја не могу“ (1997), „У мени имаш дом“ (2002). и „Да је моја мандолина знала“ (2005)., не само да су потврда тих Монтенових музичких склоности, него и својеврстан доказ стилске опредељености Кемала Монтена као аутора и интерпретатора ка овој страни забавномузичке обале код нас. [тражи се извор] Радо виђен гост Монтено је био и на „Опатијском фестивалу“, те на „Загребфесту“, нарочито у другој половини 1970.их година, а традицију наступања на фестивалима Монтено је наставио и у другој половини 1990.их година, кад се појавио на „Радијском фестивалу“ и „Фестивалу далматинске шансоне“ у Шибенику.
Фестивали:
Ваш шлагер сезоне, Сарајево:
Сплит:
Загреб:
Омладина, Суботица:
Југословенски избор за Евросонг:
Карневал фест, Цавтат:
Славонија, Славонска Пожега:
Макфест:
Арена:
Далматинска шансона, Шибеник:
Руњићеве вечери, Сплит:
Хрватски радијски фестивал:
Дубровник:
Книн фест:
Дора, Опатија:
Пјесма Медитерана, Будва:
Мелодије Мостара, Мостар:
Сунчане скале, Херцег Нови:
Уз бројне фестивалске наступе, Кемал Монтено познат је и по читавом низу вечних хитова, који су објављени на његовим албумима током богате каријере, а велики део њих и данас је једнако тако актуелан, као и у тренутку првог објављивања.[тражи се извор] Поред горе споменутих фестивалских успеха овде треба издвојити и остале велике Монтенове хитове, који се и данас слушају са истом пажњом као и пре. [тражи се извор]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.