![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Gb1508_illustration.jpg/640px-Gb1508_illustration.jpg&w=640&q=50)
Квазар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Квазар (скраћеница од „Квази-стеларни радио извори“ или на енглеском језику ) је космолошки извор електромагнетног зрачења, укључујући светлосно, које показује веома велики црвени помак. Међу научницима влада општа сагласност да је велики црвени помак квазара резултат Хабловог закона. Из тога следи да су квазари и веома удаљени од нас. Да би их уопште могли опазити на толикој удаљености, енергија зрачења квазара морала би да буде далеко већа од енергије зрачења скоро сваког од познатих космичких објеката, са изузетком релативно кратко живећих супернова и експлозија гама зрачења. Они би у ствари требало да зраче енергију која је једнака зрачењу које израче заједно стотину обичних галаксија.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Gb1508_illustration.jpg/640px-Gb1508_illustration.jpg)
Посматрани оптичким телескопима, квазари изгледају као усамљене светлосне тачке или звезде слабашног сјаја, одакле и потиче њихов придев квазистеларни (квазизвездани). Неки од квазара показују нагле промене у луминозности, из чега се може закључити да су они и веома мали (један објект не може да се мења брже од времена које је потребно светлости да пређе са једног његовог краја на други). Највећи до сада познати црвени помак неког квазара износи 6,4[1] Снага квазара сматра се да потиче од гомилања или пропадања материје у супермасивне црне рупе, које се налазе у језгрима удаљених галаксија, чинећи квазаре тако луминозном верзијом једне општије класе објеката под називом активне галаксије. Иначе, ни један други тренутно познати механизам не би могао да објасни толико велику снагу и брзу променљивост зрачења квазара. Сазнања о квазарима убрзано напредују. Али све до 1990. није било јасне сагласности око њиховог порекла и природе.
Пронађено је више од милион квазара,[2] а најближи познати је удаљен око 600 милиона светлосних година од Земље. Рекорд за најудаљенији познати квазар наставља да се мења. У 2017. години, квазар ULAS J1342+0928 је откривен на црвеном помаку z = 7,54. Светлост посматрана из овог квазара од 800 милиона соларних маса емитована је када је универзум био стар само 690 милиона година.[3][4][5] Године 2020, квазар J100758.264+211529.207 је откривен из времена само 700 милиона година након Великог праска, и са процењеном масом од 1,5 милијарди пута већом од масе Сунца.[6][7] Почетком 2021. године, квазар QSO J0313–1806, са црном рупом од 1,6 милијарди соларних маса, објављен је на z = 7,64, 670 милиона година након Великог праска.[8]