From Wikipedia, the free encyclopedia
Казуо Мијагава (јап. , транслит. ; Кјото, 25. фебруар 1908 — Токио, 7. август 1999) био је јапански филмски сниматељ и директор фотографије. Најпознатији је по коришћењу динамичких кадрова (фар кадрова, енгл. ) у филму Рашомон (1950) тада непознатог редитеља Акире Куросаве. Сарађивао је и са другим угледним јапанским редитељима као што су Кенџи Мизогучи (Легенда о Угецуу, 1953), Јасуџиро Озу (Плутајућа трава, 1959) и Кон Ичикава (Олимпијада у Токију, 1965), „стекавши тако углед најпознатијег јапанског сниматеља, једнако успешног и у класичном и у широком формату, као и у црно-белој или колор-техници“[1] и најзаслужнији је за особен визуелни стил послератног јапанског филма.[2]
Својом сниматељском вештином значајно је допринео наглој популаризацији јапанске кинематографије у свету.[3] Мијагава је у Рашомону, уз контрастну црно-белу фотографију и дискретне вожње камером, користио и огледала како би камером директно хватао светлост, а велик број сцена је снимао са неколико камера истовремено како би дочарао различите углове гледања.[4]Први је филмски сниматељ који је у неком филму усмерио камеру директно према сунцу.[2] У Мијагавине иновације спада и коришћење црне воде за дочаравање капљица кише (што је давало посебан визуелни идентитет филму).[2]
У Мизогучијевој „Легенди о Угецуу“ успешно је комбиновао реалистичку и фантазмагоричну атмосферу,[3] нарочито у сцени пловидбе језером, када бродови израњају из магле одајући утисак натприродног.[5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.