![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/PortraitInigoJones.jpg/640px-PortraitInigoJones.jpg&w=640&q=50)
Иниго Џоунс
енглески архитекта из 16./17. века; (1573-1652) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Иниго Џоунс (енгл. ; 15. јул 1573, Смитфилд, Лондон — 21. јун 1652) сматра се првим истакнутим британским архитектом[1] и првим који је донео ренесансну архитектуру у Енглеску.[2] Дао је важне доприносе и сценографији.
Иниго Џоунс | |
---|---|
![]() Портрет Инигоа Џоунса Вилијама Хогарта (1758) | |
Датум рођења | (1573-07-15)15. јул 1573. |
Место рођења | Смитфилд, Лондон, Енглеска |
Датум смрти | 21. јун 1652.(1652-06-21) (78 год.) |
Место смрти | Лондон, Енглеска |
О младости Џоунса се мало зна. Рођен је у Смитфилду у центру Лондона, као син велшког католика, и крштен је у цркви Св. Вартоломеја. Крајем века, био је један од првих Енглеза који су учили архитектуру у Италији. Вероватно је био у Италију и 1606. утицајем амбасадора Хенрија Вотона и код себе је имао примерке дела Андрее Паладија.[3] Инигова дела су била под великим утицајем Паладиоа. У мањој мери, Џоунс је сматрао да распоред зграда треба да се одређује према начелу римског стручњака Витрувија.[4] Најпознатије Џоунсове зграде су Краљичина кућа у Гриничу (започета 1616. - његов најранији сачувани рад) и Банкетни дом у Вајхтхолу, Лондон (1619) – део је великог пројекта за модернизацију Вајтхолске палате.[5] Плафон Банкетног дома насликао је велики фламански мајстор Петер Паул Рубенс.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/14/Banqueting_House_London.jpg/320px-Banqueting_House_London.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/53/Queens_house_greenwich.jpg/320px-Queens_house_greenwich.jpg)
Банкетни дом је један од неколико пројеката на коме је Џоунс радио са његовим личним помоћником и унуком Џоном Вебом.
Други значајнији Џоунсов пројекат био је пројектовање Ковент Гардена. Овде је Џоунс добио задатак од Франсиса Расела. Гроф је сматрао да има дужност према грађанима да им изгради и цркву, стога је упозорио Џоунса да не може да расипа новац. Гроф му је једноставно рекао да изгради „амбар“, на шта му је Џоунс одговорио да ће добити „најдивнији амбар у Европи“. Данас од те цркве није остало скоро ништа.
Поред архитектурског рада, Џоунс је био много посвећен и сценографији. Сматра се првим који је почео да користи покретне сцене и просценијумски свод у Енглеској. Џонс се истакнуо и у костимографији, декорацији, и сценским ефектима у низу маски драматурга Бена Џонсона, са којим је расправљао да ли је у позоришту важнија сценографија или књижевност. (Џонсон је исмевао Џоунса у неколико својих дела)[6]
Као главни конструкцијски инспектор краља Чарлса I, Џоунс је радио и за краљицу Хенријету Марију на пројектовању римокатоличке капеле у Самерсетској кући (чин који је изазвао велику сумњичавост код протестаната), па зато, са избијањем Енглеског грађанском рата 1642. и конфисковањем краљевске куће 1643, Џоунсоновој каријери дошао је крај. Касније, (~1646) имовина му је била враћена, али је Џоунс до краја живота живео у Самерсетској кући, а сахрањен је у цркви Сент Бенет Полс Ворфа у Лондону. На његово место дошли су, прво Џон Денам, а потом Кристофер Рен.
Џоунс је први озбиљно мерио Стоунхенџ, иако његови закључци и мерења нису били научни.
Иниго Џоунс је имао знатан утицај на архитекте XVII века, посебно на Лорда Барлингтона и Вилијама Кента.