Зулу је језик Зулу народа са више од 10 милиона говорника, при чему велика већина (95%) живи у Јужноафричкој Републици где 24% становништва говори зулу као матерњи језик, а преко 50% разуме зулу језик.[2] Године 1994. постао је једанаести јужноафрички званични језик.[3]
Распрострањеност зулу говорника у Јужној Африци (у процентима)
0% - 20%
20% - 40%
40% - 60%
60% - 80%
80% - 100%
Затвори
То је други најраспрострањенији банту језик после шона језика.[lower-alpha 1] Попут других Банту језика, писмо је латиница прилагођена зулу језику. У јужноафричком енглеском,[7][8] овај језик се често помиње у свом матерњем облику, isiZulu.[9]
Географска распрострањеност зулу језика у Јужноафричкој републици
<1 /km²
1–3 /km²
3–10 /km²
10–30 /km²
30–100 /km²
100–300 /km²
300–1000 /km²
1000–3000 /km²
>3000 /km²
Зулу језик се данас говори међу Зулу емиграцијом, посебно у Зимбабвеу, где се зулу језик назива ндебеле. Коса,[10][11] преовлађујући језик у источном Кејпу,[12][13] који се често сматра обострано разумљивим са Зулу, као и северни Ндебели.[14][15]
Махо је 2009. године побројао четири дијалеката: центални јвазулу натал, северни трансвал зулу, источни квабе и западни целе.[16]
Зулу народ живи на простору данашње Јужноафричке Републике дуже време. Зулу језик поседује неколико клик звука типичних за јужноафричке језике, који се не могу наћи у остатку Африке.
Зулу језик, попут осталих јужноафричких језика, није имао своје писмо до контакта са мисионарима из Европе, који су документовали језик коришћењем латинице. Прва граматика зулу језика је објавио норвешки мисионар Ханс Шројдер у Норвешкој 1850. године.[17] Први писани документ на зулу језику је преведена Библија која се појавила 1883. Године 1901. Џон Дјуб (1871—1946), Зулу из Натала, основао је Охландов Институт, прву образовану институцију у Јужноафричкој Републици на домородачком језику. Такође је био аутор прве приповетке на зулу језику (1930). Следећи пионир писац на зулу језику је био Регинал Дхломо, аутор неколико историјских романа о Зулу вођама из 19. века. Други познати Зулу писци су Бенедикт Волет Волакази и Освалд Мбујосени Мтсхали.
Енглески, холандски и касније африканерски су били званични језици које су користиле Јужноафричке владе пре 1994. Међутим, у бантустануКвазулу зулу језик се доста користи. Цео образовани систем у земљи на високошколском нивио је у потпуности на енглеском или африканерском. Након укидања апартхејда 1994, зулу језик је доживео препород. Телевизија на зулу језику је почела са емитовањем почетком осамдесетих година двадесетог века. Зулу радио је веома популаран а новине су доступне у провинцијама где живе Зулуи. У јануару 2005. први филм на зулу језику је номинован за Оскара.
Упис на образовне институције у Јужноафричкој Републици више не захтева да се јужноафрички језици узимају као други језик, и многи су прешли на учење зулу језика. Међутим, на високошколском нивоу Зулуи још увек доминантно бирају африканерски, који је за око 30 пута популарнији од зулу језика.
Песма Сијахмба је химна Јужноафричке Републике, а првобитно је написана на зулу језику и била је популарна у црквама Северне Америке током 90-их година 20. века.
Ethnologue estimates (calculated between 2000 and 2015):
Swahili: 98 million (L1: 16 million, L2: 80 million)[4]
Zulu: 27 million (L1: 11 million, L2: 16 million)[5]
Webb, Vic. 2002. "Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development", Impact: Studies in language and society, 14:78
Swahili, Ethnologue (18th ed., 2015): "47,000,000 in Tanzania, all users. L1 users: 15,000,000 (2012), increasing. L2 users: 32,000,000 (2015 D. Nurse). Total users in all countries: 98,310,110 (as L1: 16,010,110; as L2: 82,300,000)."
Webb, Vic (2002). Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development. Impact: Studies in language and society. стр.78. ISBN978-9-02721-849-0.
Spiegler, Sebastian; van der Spuy, Andrew; Flach, Peter A. (август 2010). „Ukwabelana – An open-source morphological Zulu corpus”. Proceedings of the 23rd International Conference on Computational Linguistics. Beijing, China: Tsinghua University Press. стр.1020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Aarons, Debra; Reynolds, Louise (2003). „South African Sign Language: Changing Policies and Practice”. Ур.: Leila, Monaghan. Many Ways to be Deaf: International Variation in Deaf Communities. Washington, D.C.: Gallaudet University Press. стр.194—210. ISBN978-1-56368-234-6.
Bauer, Laurie (2007). The Linguistics Student's Handbook. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN978-0-74862-759-2.
„Constitution of Zimbabwe (final draft)”(PDF). Kubatana.net. Архивирано из оригинала(PDF) 2013-10-02. г. „The following languages, namely Chewa, Chibarwe, English, Kalanga, Koisan, Nambya, Ndau, Ndebele, Shangani, Shona, sign language,Venda,Tonga are the officially recognised languages of Zimbabwe.”
Sands, Bonny; Gunnink, Hilde (2019). „Clicks on the fringes of the Kalahari Basin Area”. Ур.: Clem, Emily; Jenks, Peter; Sande, Hannah. Theory and Description in African Linguistics: Selected Papers from the 47th Annual Conference on African Linguistics. Berlin: Language Science Press. стр.703—724. ISBN978-3-96110-205-1. doi:10.5281/zenodo.3365789.
Parker, Philip M. (2003). „Xhosa-English Dictionary”. Webster's Online Dictionary. Архивирано из оригинала 13. 4. 2004. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Capo, Hounkpati B.C. (1981) 'Nasality in Gbe: A Synchronic Interpretation' Studies in African Linguistics, 12, 1, 1–43.
Casali, Roderic F. (1995) 'On the Reduction of Vowel Systems in Volta–Congo', African Languages and Cultures, 8, 2, December, 109–121.
Dimmendaal, Gerrit (2008). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5): 840—858. doi:10.1111/j.1749-818X.2008.00085.x.
Greenberg, Joseph H. (1963) The Languages of Africa. Indiana University Press.
Gregersen, Edgar A. (1972) 'Kongo-Saharan'. Journal of African Languages, 4, 46–56.
Nurse, D., Rose, S. & Hewson, J. (2016) Tense and Aspect in Niger-Congo, Documents on Social Sciences and Humanities, Royal Museum for Central Africa
Olson, Kenneth S. (2006) 'On Niger–Congo classification'. In The Bill question, ed. H. Aronson, D. Dyer, V. Friedman, D. Hristova and J. Sadock, 153–190. Bloomington, IN: Slavica.
Saout, J. le (1973) 'Languages sans consonnes nasales', Annales de l Université d'Abidjan, H, 6, 1, 179–205.
Stewart, John M. (1976) Towards Volta–Congo reconstruction: a comparative study of some languages of Black-Africa. (Inaugural speech, Leiden University) Leiden: Universitaire Pers Leiden.
Stewart, John M. (2002) 'The potential of Proto-Potou-Akanic-Bantu as a pilot Proto-Niger–Congo, and the reconstructions updated', in Journal of African Languages and Linguistics, 23, 197–224.
Williamson, Kay (1989) 'Niger–Congo overview', in Bendor-Samuel & Hartell (eds.) The Niger–Congo Languages, 3–45.
Williamson, Kay & Blench, Roger (2000) 'Niger–Congo', in Heine, Bernd and Nurse, Derek (eds) African Languages – An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 11–42.