![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Dawn_Flight_Configuration_2.jpg/640px-Dawn_Flight_Configuration_2.jpg&w=640&q=50)
Зора (свемирска сонда)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Зора (енгл. ) је мисија агенције НАСА којој је додељен задатак да истражи два највећа члана астероидног појаса - Весту и Цереру.[7] Лансирана у септембру 2007. године, и стигла до своје прве дестинације – Весте, 16. јула 2011. године у 04.47 УТЦ, и проучавала је из све ниже и ниже орбите преко годину дана. Затим је 5. септембра 2012. године поново упалила свој јонски погонски мотор и упутила се ка Церери.[8][9] Улазак у орбиту око Церере је планиран за фебруар 2015. године, али је услед соларне олује на кратко престао да ради погонски мотор, па је улазак у орбиту око овог небеског тела одложен[3], и коначно се догодио 6. марта 2015. године у 12.39 УТЦ.[4][5][6] Од 1. децембра 2014. сонда прикупља фотографије Церере, које су сваким даном све боље резолуције и на њима се већ могу уочити детаљи на површини.[10]
Зора | |
---|---|
| |
Оператор | НАСА |
Произвођач | Орбитал сајенсес/ЈПЛ/УЦЛА |
Тип мисије | орбитер |
Датум лансирања | 27. септембар 2007. године у 11.34 УТЦ[1] |
Ракета-носач | Делта II 7925Х |
Место лансирања | ЛР17, Кејп Канаверал |
Маса | 1.240 |
Извор напајања | соларни панели |
Снага напајања | 1.300 |
Врста орбите | поларна, кружна |
Улазак у орбиту | 16. јул 2011. – Веста[2] 6. март 2015. – Церера[3][4][5][6] |
Међународна ознака | 2007-043A |
Вебсајт | ЈПЛ - летелица Зора |
Летелица је конструисана у сарадњи са европским партнерима - Немачка је обезбедила фрејминг камеру, Италија спектрометар за мапирање и Холандија соларне панеле. Зором управља Лабораторија за млазни погон, која је део Калифорнијског института за технологију из Пасадене.
Уколико мисија прође по плану, сонда Зора ће постати прва која у току једне мисије ушла у орбиту око два различита небеска тела (или три ако се рачуна и Сунце).[11] Користи иновативан јонски погон за путовање од једног до другог тела. Све мисије са више циљева уз употребу конвенционалног погона, као што је био програм Војаџер, су до сада морале да буду ограничене на пролазак поред небеског тела без уласка у орбиту, што је значајно умањивало количину научних података који су били прикупљени.[12] Зора је прва истраживачка мисија агенције НАСА која користи јонски погон (коришћен је и раније, али само као демонстрација технологије у склопу других мисија са конвенционалним погоном).