![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/ZeolitesUSGOV.jpg/640px-ZeolitesUSGOV.jpg&w=640&q=50)
Зеолит
Појаве енергетских минералних сировина (угаљ, нафта и гас, уран и торијум) су геолошка тела природних граница, изграђена од различитих компоненти, која, услед малих размера, недовољне количине руде, ниских садржаја корисних компоненти или неповољн / From Wikipedia, the free encyclopedia
За другу употребу, погледајте страницу Зеолит (пољопривреда).
Зеолити представљају групу минерала сложених хидратисаних силиката натријума, калијума и калцијума. Минерали ове групе имају хидротермално порекло и најчешће се појављују уз младе вулканске стене запуњавајући шупљине у њима. У групи зеолита се налази око 200 минерала, а најчешће се појављују:
- шабазит
- хојландит
- десмин
- натролит
- филипсит
- апофилит
- аналцим
- томсонит
- клиноптилолит
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/ZeolitesUSGOV.jpg/320px-ZeolitesUSGOV.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Zeolite-ZSM-5-3D-vdW.png/640px-Zeolite-ZSM-5-3D-vdW.png)
Зеолити кристалишу на више начина, а најчешће граде миметске близанце, листатсте, стубасте, игличасте и фиброзне агрегате.[1] У кристалној решетки имају слабо везану воду коју на повишеној температури отпуштају, али је лако и везују из атмосфере засићене воденом паром.[2]