Запаљење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Запаљење, инфламација, (лат. ) је збир морфолошких и биохемијских реакција везивног ткива и крвних судова, односно биолошки одговор организама који се надовезује на примарну промену изазвану оштећењима ткива штетним материјама, као што су патогени, мртве ћелије или друге иритирајуће материје (нпр. токсини),[1]. Запаљење подразумева прогресивне промене које се одигравају у оштећеном ткиву, почев од тренутка првобитне повреде до коначног излечења. Према томе, запаљење је процес, а не стање[1]. Основни циљ ове реакције је заштита организма, односно покушај да се уклони штетна материја и да се започне процес оздрављења ткива.[2] Упална реакција је локална реакција, илити процес који се одиграва у једној ограниченој области. Зато запаљење никада не може истовремено да захвати читаво тело. Ако нпр. неки токсин захвати читаво тело, тада настаје општи телесни одговор, који обухвата нервну и хуморалну реакцију развојем знатних метаболичких поремећаја[1].
Српски | Латински | |
---|---|---|
Црвенило | Rubor* | |
Оток | Tumor* | |
Топлота | Calor* | |
Бол | Dolor* | |
Губитак функције | Functio laesa** | |
Присутан најмање један од основних знакова запаљења[3]*
Ово су оригинални, или „главни знаци“ запаљења.[3]* Губитак функције је један од могућих, али не и карактеристичан знак[4]** |